"Веритас": Срби све обесправљенији, а међународна заједница ћути

"Међународна заједница, укључујући НАТО и ЕУ, чија је Хрватска у међувремену постала чланица, ћути као што је ћутала и прије 22 године", наводи се у саопштењу, у којем се подсјећа да је у "Олуји" протјерано 220.000 Срба, а око 2.000 убијено.

"Веритас" истиче да Хрватска без ваљаног разлога избјегава ексхумације и познатих мјеста укопа са око 165 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком "непознат", што је јединствен случај на подручју бивше Југославије.

Без правог разлога Хрватска отеже и са идентификацијама 379 ексхумираних посмртних остатака, додаје се у саопштењу.

"Највећи парадокс ове агресије, као и оних које су јој претходиле, јесте у чињеници што је агресор била чланица УН, а Крајина зона под заштитом исте организације и што су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у агресији", истиче се у саопштењу.

Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела ову агресију због припајања територије без српске већине, која је на њој живјела, Савјет безбједности УН, осим "снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размјера" није донио, ни овог пута, било какве казнене мјере против агресора.

Из Документационо-информационог центра "Веритас" подсјећају да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Армије БиХ /АБиХ/, извршиле агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине /РСК/.

Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН, под називом сектори "Југ" и "Сјевер", и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.

Против крајишких Срба /око 230.000 житеља са око 30.000 војника/ ангажовано је око 200.000 војника, од којих су директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а и учешће припадника Армије БиХ и НАТО, омјер снага је био најмање "седам на према један" у корист агресора.

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине /СВК/, а око 220.000 крјаишких Срба креће у до тада највећу српску "сеобу" према Републици Српској и Србији.

"Веритас" напомиње да је хрватски агресор, и када је престао сваки отпор, убијао људе, који нису хтјели или могли са својих огњишта, али и оне у избјегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територији Републике Српске.

На евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.859 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње. Међу њима су 1.209 или 65 одсто цивили, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међу жртвама се налази 546 или 29 одсто жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од "црних" рекорда грађанског рата деведесетих година прошлог вијека на просторима бивше Југославије.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.064 лица, док се на евиденцији несталих води још 795 лица, од чега 588 цивила, међу којима је 297 жена.

Око 1.500 припадника СВК преживјело је заробљавање. Многи су суђени и осуђени на дугогодишње казне затвора, због кривичних дјела ратног злочина. Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле.

Крајина је опустошена, опљачкана па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.

"Ова агресија, под кодним називом `Олуја`, спровођена је као и оне које су јој претходиле - `Миљевачки плато`, `Масленица`, `Медачки џеп` и `Бљесак`, по тактици `спржене земље`, што је половином новембра 1995. године досегло размјере потпуног затирања српске заједнице у Крајини", наводе у "Веритасу".

"Олуја" је једини догађај у којима су Срби из Хрватске жртве, за који је вођен процес у Хашком трибуналу. Тај суд је прво осудио, а потом ослободио хрватске официре Анту Готовину и Младена Маркача.

Пред хрватским правосуђем, од неколико до сада процесуираних припадника хрватских оружаних снага за ратне злочине над Србима из времена "Олује", правоснажно је осуђена само једна особа /случај "Прукљан и Мандићи"/.

Иако су Данци прије двије године снимили документарни филм о масакру хендикепираних особа у Двору на Уни, који доказује да су припадници ХВО-а убице, дугогодишња истрага о овом злочину је и даље без помака.

Пред судом у Чикагу по тужби крајишких Срба против консултантске америчке фирме МПРИ донесена је одлука да је тужена страна дужна уплатити донацију од 1,4 милиона америчких долара у виду хуманитарне помоћи избјеглицама из РСК, од чега је 850.000 долара намијењено за студентске стипендије, правну заштиту Крајишника и обиљежавање њихове трагедије.

"Вредније од добијеног новца је сазнање да је преко овог поступка барем дио свјетске јавности упознат с трагедијом Срба из бивше РСК, којој су увелико кумовале и америчке организације попут МПРИ", истиче "Веритас".

Пред Европским судом за људска права у седам случајева Хрватска је унилатералном декларацијом признала кривицу и пристала да породицама убијених Срба исплати нематеријалну штету и парничне трошкове.

Међународни суд правде у Хагу је образложењем своје пресуде из фебруара 2015. године операцију "Олуја" квалификовао као акцију етничког чишћења, које није досегло ниво геноцида, наводећи да су Хрвати хтјели српску територију без Срба очекујући да они сами оду, а не да их "униште у цијелости или дјелимично".

"Међународни суд је овом пресудом, крајишким Србима дао солидну основу да правним путем наставе тражити остварење осталих /споредних/ захтјева из њихове контратужбе", оцијенио је "Веритас".

Извор: СРНА