latinica  ћирилица
15/08/2017 |  19:31 ⇒ 20:35 | Аутор: РТРС

Има ли Институт за нестале БиХ свој "пара-огранак"? (ВИДЕО)

Има ли Институт за нестале БиХ - свој "пара-огранак" у којем се, на штету жртава, врши ревизија историје!?
Институт за нестале особе - Фото: РТРС
Институт за нестале особеФото: РТРС

Ако је судити према документима и другим доказима који су у нашем посједу – има!

Смјештен је у згради Предсједништва БиХ, у бившим просторијама Федералне комисије за тражење несталих, која је прије више од деценију требало да престане са радом!

Те просторије обавијене велом тајни, у којима српски истражиоци нису пожељни, мјесто су “фризираних“ података и досијеа, који су свих претходних година, одредиште проналазили у Хашком трибуналу, и пред домаћим правосуђем!

Рехабилитовани ратни муслимански лидери и њихови послушници, плански и детаљно градили су и даље граде, култ жртве.

Још од ратних емисара који су свијетом ширили лажи о 300.000 убијених Бошњака и стотине хиљада силованих Бошњакиња.

Ако је судити према записницима са сједница ратног Предсједништва, инструкције су добијали и мисију започињали на адреси Мусала.

Деценију и по са те исте адресе – најагилнији Бошњачки ревизиониста и како га је “отац нације“ Алија Изетбеговић окарактерисао у тестаментарном интервјуу, “млади политичар којем највише вјерује“ мешетарио је бошњачким и свим другим костима посредством Федералне комисије за размјену а потом и за тражење несталих.

Спискови живих Срба, које је Машовић нудио на размјену, одавно пожутјели, а ти исти Срби или бар њихови посмртни остаци још пронађени нису.

Но Комисија је још прије деценију, престала са радом.

Или је бар тако требало да буде.

Но са исте адресе, баш као да није ријеч о људским судбинама, и даље освићу “модификовани“ досијеи жртава.

Углавном сарајевских и сребреничких.

Ако је судити по истим, у Меморијалном центру Поточари, “сахрањивани“ су и живи Бошњаци, и они умрли природном смрћу, или страдали много прије јулског злочина 1995. године.

Десетине досијеа у нашем је посједу. Сви “модификовани“ на истој адреси- Мусала број 9, прије коју годину или годинама након наводног “гашења“ Федералне комисије за нестале.

Параинститут под плаштом тек теренске канцеларије за коју је задужен истражилац Суад Халиловић, и у који, каже члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић, српски директор Института нити истражиоци не залазе.

Нити им је дозвољено.

Умјесто Халиловића међутим, данас смо затекли другу особу. Изненађен позивом, наш саговорник “заборавио је“ на којој је адреси.

...Треба ми господин Суад Халиловић! Он је на одмору тренутно. А с ким разговарам? Мухамед Мујкић упосленик Института! А шта сам ја сад добила пошто су ми дали овај број? Ово је само теренски уред Сарајево! А гдје је ваша адреса? Хамдије Ћемерлића број 2....

Да не буде забуне, адреса коју Мујкић помену, сједиште је Института. Адреса на којој смо га затекли – параинститута!

И није Мујкић само, како рече упосленик, већ савјетник ревизионисти Машовићу, којег нисмо пронашли ни на једној адреси.

Но Мусалу често походи. Увјерили смо се и лично, чекујући да се укаже насљедник “оца нације“, Бакир.

Са те адресе данас без одговора – колико просторија је у надлежности Института или параинститута. И какве све тајне “чува“ 2. спрат зграде и просторије изнад чијих је врата исписан број 6.

- Ми смо јасно ограничени у свом мандату и у раду. Нигдје није предвиђено рецимо да ми издајемо потврде за логораше, за ослобођене, оне који су побјегли наводно из неких заробљеништава итд. Међутим, те потврде се издају, каже Мишић.

Отворити све сарајевске “ревизионистичке“ ризнице немогуће је, све док њима владају ратни кадрови – Амор и други Машовићи, који обустављају чак и започете ексхумације српских жртава по Сарајеву.

А у њему су у рату “службовали“!

Но бар ова ризница у Мусали без већих проблема може да се отвори!

Или затвори!

Ако то виртуелне борце за људска права уопште интересује.