Одраз наше борбе за слободу у Кочићевој пјесми о отаџбини

"То је оно што имамо данас и не смијемо поклекнути под навалом било каквих идеја које доводе у питање наше постојање и снагу, већ се увијек морамо окупити и сабрати за додатну нашу афирмацију, нашег писма, вјере, крсне славе и свега онога што чини идентитет српског народа", поручио је Додик у обраћању на 52. Кочићевом збору у Стричићима на Змијању.

Он је истакао да непрекидно траје борба српског народа на његову слободу, право и идентитет без обзира како се мијењали системи, друштва и људи.

Додик је рекао да српски народ није усмјерни ни против кога, али да је спреман да упорно брани слободу коју је баштинио кроз вијекове.

Министар просвјете и културе Дане Малешевић рекао је да су Кочићеве слободарске идеје уткане у оно што чини српско национално биће и чији је допринос очувању српског језика и писма немјерљив.

"Петар Кочић је био трибун чијој се смјелошћу и слободарским идејама дичимо", рекао је Малешевић.

Према његовим ријечима, Кочић је у насљеђе српском народу оставио књижевно дјело непролазне вриједности чије су странице исписане крвљу и знојем ропским.

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је у обраћању да Кочић, иако је његово животно вријеме давно минуло, као да говори данас својим дјелом и ријечима, књижевним и политичким.

"Колико год се мијењале околности, државе и системи, неке теме и проблеми и угрожавања појединачних и националних питања изгледају сталне и, нажалост, непролазне", истакао је Радојичић.

Он је додао да је од Кочићевог рођења до данас овим простором прошло осам држава и система, па се опет изнова расправља о језику, поријеклу, слободи, отаџбини.

Извор: Срна