Њемачка, ипак, више воли раднике са Балкана

Разлог наглог раста је специјална регулатива за Западни Балкан, уведена почетком 2016. Криза изазвана доласком великог броја избјеглице из Сирије и Ирака још тада је погоршана усљед великог прилива тражилаца азила са Косова, из Албаније, Македоније, Србије и Босне и Херцеговине, пише немачки “Велт“. Уведене су значајне олакшице за радне мигранте са Западног Балкана: ко поднесе доказ да му је понуђен конкретан посао у Њемачкој, добија радну дозволу, при чему се не тражи доказ о квалификацијама.

Савезна агенција за рад само провјерава да ли постоје домаћи кандидати за дотично радно место, али у четири од пет случајева управа даје зелено светло Балканцима. Насупрот томе, критеријуми за гастарбајтере из трећих земаља веома су строги.

Према сазнањима Института за истраживање тржишта рада и запошљавања, са Западног Балкана углавном долазе неквалификовани (47 одсто) и полуквалификовани радници (49,6 одсто), док удио факултетски образованих радника и других стручњака износи свега 3,4 одсто. Убједљиво највише радних дозвола издаје се радницима у грађевинској бранши (готово половина). У угоститељству је потражња за радном снагом са Балкана такође велика, али се траже и хигијеничари, његоватељице и баштовани.

Радна виза траје докле год је особа запослена, а предвиђено је да се људи врате у домовину када остану без посла. Мигранти, међутим, имају право на социјална давања уколико су у Њемачкој радили најмање 12 мјесеци. Због тога није искључено да остану чак и ако изгубе посао, пише “Велт“.

Извор: Блиц