Јапанци не знају за Ишигура, али славе
Онима који никада нису чули за аутора романа "Остаци дана" и његова остала награђивана дјела ово име звучало је занимљиво због јапанског призвука, али су га телевизије исписивале на начин који је резервисан за страна имена и ријечи.
За разлику од имена познатог сународника и дугогодишњег фаворита за Нобелову награду за књижевност Харукија Муракамија, Ишигуро није презиме које се често чује у Јапану.
Јапанска штампа, ипак, данас слави ову награду и опширно извјештава о 62-годишњем писцу који пише искључиво на енглеском језику, иако он каже да је емотивно и културно везан за Јапан, који је напустио као петогодишњак.
"Увијек сам кроз своју каријеру говорио да је велики дио мог погледа на свијет и умјетничког приступа јапански, иако сам одрастао у Британији, зашто што су ме одгојили јапански родитељи који су говорили јапански", изјавио је Ишигуро.
Јапанска штампа извјештава о Нобеловој награди за књижевност на првим странама, а за Ишигура наводи да је рођен у Нагасакију и да је добио британско држављанство када је одрастао.
"У име Владе, желим да кажем да смо срећини што је један етнички Јапанац добио Нобелову награду за књижевност", изјавио је Владин портпарол.
Лист "Санкеи" пише да "Ишигуро иде стопама Јасунарија Кавабате и Кентабура Оеа као трећи писац рођен у Јапану" који је добио ову награду.
Најпознатији Ишигуров ромање "Остаци дана" из 1989. године, на основу којег је направљен филм са Ентонијем Хопкинском у улози батлера опсједнутог својим дужностима.
У роману "Не дај ми никада да одем" из 2005. године Ишигуро је унио елементе научне фантастике у своје писање, а осјећају се и утицаји музике.
У роману "Закопани Џин" из 2015. године Ишигуро кроз причу о пару на пропутовању архаичним енглеским крајоликом истражује однос сјећања и заборава, историје и садашњости, фантазије и стварности.
У посљедњих 16 година, издавачка кућа "Хајкава", која има ексклузивна права на превођење Ишигурових дјела на јапански, продала је мање од милион примјерака његових осам романа.
Извор: Срна