Руски инвеститори уложили стотине милиона евра у Рафинерију Брод
Голићева је, након излагања на конференцији под називом "Чист ваздух за све" која је посвећена квалитету ваздуха у контексту циљева одрживог развоја, навела да је ситуација у Рафинерији данас неупоредиво боља од оне коју су руски инвеститори затекли када су преузели то постројење.
"Недавно је постигнут договор са властима Хрватске и Русије да један гасовод са хрватске стране буде постављен у Рафинерију, тако да ће најгори енергент који је правио велика загађења, а то је мазут, бити замијењен гасом, што ће ријешити проблем између БиХ и Хрватске", рекла је Голићева новинарима.
Она је додала да се у Термоелектрани у Угљевику реализује велики пројекат одсумпоравања, након чијег завршетка ће квалитет ваздуха у тој општини, али и околини, бити квалитетнији.
Голићева је истакла да се ради на усаглашавању законодавства Републике Српске са законодавством ЕУ, те да је правни оквир уобличен са европским стандардима који је потребно поштивати и на терену.
"Проблем са загађењем ваздуха датира још из прошлог вијека, када се о том питању није много говорило и нису рађена мјерење каква смо ми данас преузели да бисмо их ускладили са европским прописима", нагласила је Голићева.
Она је додала да је активно и међуентитетско тијело које се једном мјесечно састаје и хармонизује прописе, тако да су прописи у Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ усаглашени са европским законима.
Голићева је навела да су, према подацима добијеним од хидрометеоролошких завода, највећи загађивачи ваздуха велика индустријска постројења, термоенергетска постројења, индивидуална ложишта, јавна предузећа која се баве испоруком топлотне енергије, али и издувни аутомобилски гасови.
"Радићемо и у будућности да квалитет ваздуха буде што бољи, да прекорачења /загађености ваздуха/ фактички више не буде. Радимо и на прилагођавању великих индустријских постројења европским стандардима, јер не постоји постројење да није бар мали загађивач", рекла је Голићева.
Резидентни координатор УН у БиХ Сезин Синаноглу рекла је да око 92 одсто свјетског становништва на земљи живи у подручјима у којима су премашене граничне вриједности које је прописала Свјетска здравствена организација /СЗО/, те да на глобалном нивоу сваке године због загађености ваздуха умре око три милиона људи.
Синаноглуова је навела да је, према подацима из 2012. године, у БиХ било 3.500 смртних случајева од загађења које је, како наводи, четири и по пута веће од граница које је поставила СЗО.
Она је додала да ће се на данашњој конференцији говорити о узроцима загађености, као и о неким рјешењима проблема загађености ваздуха.
Замјеник министра спољне трговине и економских односа Мато Фрањчевић изразио је наду да ће сви у складу са надлежностима на нивоу БиХ, ентитета, али и на нижим нивоима, учинити све да се у сарадњи са Европском агенцијом за заштиту животне средине и УН, питање квалитета ваздуха покуша рјешавати ефикасније.
Министар животне средине и туризма ФБиХ Едита Ђапо рекла је да загађеност ваздуха, осим негативног утицаја на здравље људи, негативно утиче и на економију земаља, јер се велики новац даје за лијечење обољелих.
Она је истакла да је Министарство, у складу са европским законима, донијело Закон о заштити ваздуха који дефинише обавезе Федерације, кантона, општина, али и оператера.
Конференција, на којој учествује више од 100 гостију из БиХ и иностранства, организована је у оквиру Дана УН.
Извор: Срна