Кубуровић о "наслијеђу" Хага и односима са Хрватском
У интервјуу за Танјуг, а на тему "хашког наслијеђа" Нела Кубуровић истиче да је циљ тих центара да омогуће доступност свих јавних докумената Хашког трибунала, прије свега пресуда и судских списа који су у потпуности јавни.
Министарка правде подсјећа да је Резолуцијом Савјета безбједности УН из 2010. предвиђено оснивање Информационог и Документационог центра у бившим државама Југославије, те наводи да је приликом посљедње посјете предсједника Хашког трибунала Кармела Ађијуса Београду договорено да ће Србија радити на стварању Информационог центра у Београду, поред два информациона центра у Сарајеву и Загребу.
"Тим поводом биће формирана радна група коју ће чинити представници Министарства правде и представници Трибунала, а која треба да утврди критеријуме на основу којих ће се оснивати информациони центар и коју докуметацију ће да има", напоменула је министарка.
Према њеним ријечима, циљ информационих центара је да омогуће доступност свих јавних докумената Хашког трибунала, прије свега пресуда и судских списа који су у потпуности јавни.
Што се тиче докумената похрањених у архивама Трибунала, Кубуровић је навела да Србија то питање покушава да ријеши већ годинама, посебно у вези са поступцима који су обустављени, као што је случај са поступком против некашњег предсједника СРЈ Слободана Милошевића.
"Посље његове смрти поступак пред Трибуналом је обустављен. Самим тим су се стекли услови да се докуметнација која је предата Трибуналу врати", навела је министарка.
Трибунал, додаје, посједује и бројну документацију која није коришћена у судским поступцима, односно није извођена као доказ пред судом, па не представља саставни дио списа предмета и није јавна, због чега би, каже, та документа такође требало да буду враћена Србији.
Поред тога, велики дио те докуметације носи ознаку државне тајне, односно ознаку повјерљивости, напоменула је министарка.
"Приликом њеног достављања Хашки трибунал је тражио да то буде поштовано, тако да би и Трибунал сада требало да поштује степен поверљивости и да ту документацију не доставља странама које не могу са њом да располажу", нагласила је Кубуровић.
На питање када се може очекитати враћање документације Србији, министарка каже да је Србија у мало другачијем положају у односу на Хрватску и БиХ, јер је Механизам преузео пет поступака од Хашког трибунала против спрских држављана.
"Велики дио те докуметације ће се наћи пред Механизмом тако да вјерујем да нећемо у скорије вријеме моћи да добијемо документа која смо достављали свих ових година", закључила је Кубуровић.
Што се тиче двоје радикала, Вјерице Радете и Петра Јојића, она вјерује да ће Србија и даље трпити притиске да их изручи Хагу јер је тај случај из трибунала прешао у Механизам који треба да оконча започете поступке.
"Вјерујем да ће предсједник Механизма Теодор Мерон наставити да тражи од Србије да се поступи по налогу судског вијећа", навела је министарка.
Подсјећа, међутим, да од како постоји налог за њихово хапшење, Србија истиче да не постоје услови за изручење.
"То нарочито када се има у виду да је донијета правоснажна судска одлука којом је утврђено да нису испуњени услови за изручење јер се не ради о кривичним дјелима која су предвиђена Законом о сарадњи са Хашким трибуналом, односно јер се не ради о ратним злочинима нити кривичним дјелима који се односе на кршење међународног химанитарног права", навела је Кубуровић.
Осврћући се на случај ухапшених хулигана из Хрватске који су под истрагом Вишег јавног тужилаштва у Београду због нереда на београдском дербију, Кубуровић је навела да њихова матична држава није имала никакве захтјеве према Србији, осим молбе да јој се достави обавјештење у којој фази поступка се налази конкретан случај и на који се начин процесуира.
Упитана да ли ће хрватски хулигани моћи да казне служе у Хрватској уколико буду осуђени пред београдским судом, Кубуровић је навела да страни држављани увијек могу да траже да казну затвора издржавају у својој матичној држави у зависности од споразума које Србија има са земљом поријекла осуђеног лица.
"У конкретном случају постоји могућност издржавања казне у Хрватској", каже Кубуровић.
Томе, међутим, како је навела, мора да претходи признање стране судске одлуке.
"То значи да би хрватски правосудни органи морали да признају одлуку српског суда и тек тада се стичу услови за издржавање казне у матичној земљи", напоменула је Кубуровић.
Што се тиче изручења Исмаила Морине из Хрватске, чији је суд још у септембру правоснажно одлучио да су испуњени услови за његово изручење Србији, Кубуровић је навела да за сада нема никаквих информација да ли ће и када њен хрватски колега донијети коначну одлуку о изручењу - односно да ли ће дати сагласност за изручење или не.
Указујући да не постоји рок у коме министар правде мора да поступи након доношења правоснажне судске одлуке о испуњености услова за изручење, Кубуровић је рекла да вјерује да би то у сваком случају требало да се догоди у року од годину дана у коме једно лице може да буде у екстрадиционом притвору.
Морина је у притвору у Дубровнику од јуна 2017. године када је ухапшен по српској потјерници расписаној због истраге која се води у Београду, јер је на утакмици Србија - Албанија у новембру 2014. године пустио дрон са заставом "Велике Албаније", чиме је, како се сумња, починио кривично дјело изазивање расне, вјерске и националне мржње.
Када је ријеч о међународној правној помоћи између Србије и Хрватске за поступање у кривичним предметима који се односе на ратне злочине, сарадња је, према ријечима Кубуровић, на изузетно ниском нивоу.
"Република Хрватска не одговара готово ни на једну замолницу која јој буде упућена из Србије. То је посљедица њиховог Закона о ништетности из 2011. године којим су анулирани сви бројни споразуми о сарадњи потписани прије тога, а који су се односили на процесуирање управо ратних злочина", напоменула је Кубуровић.
Иако та сарадња сада није на задовољавајућем нивоу, она сматра да би у будућности требало да радимо на побољшању међусобних односа и регионалној сарадњи, јер је то у интересу обје државе.
Поводом истраге која је недавно покренута у Хрватској против шесторице Срба због наводног бомбардовања Санског моста, Кубуровић је навела да за сада Министарство правде није добило никакав захјтев за пружање међунардоне правне помоћи у том предмету.
Извор: Танјуг