Јовановић: Рјешавање питања статуса Републике Српске и Космета је повезано
Јовановић оцјењује да су ова два питања повезана због тога што се принцип непромјењивости граница заснива на завршном акту Хелсинкија и што се принцип авнојских граница, односно непромјењивости граница, заснива на одлукама Бадинтерове арбитражне комисије међународне мировне конференције о Југославији.
"Кад је ријеч о Србији, та граница је измењена низом противзаконитих аката од западних сила и произвеле су квазидржаву, оправдавајући то неком посебношћу. Посебност је само у кршењу тих кључних правила међународног права, а не у било чему другом", нагласио је Јовановић.
Он је додао да се, с друге стране, дејтонска БиХ проглашава недодирљивом јер је то тако речено у Дејтону.
"Све би то било у реду кад не би била додирљива и промењива граница Србије", рекао је Јовановић за "Спутњик".
Према његовим ријечима, постоје два различита рјешења у вези са истим ставовима међународног права и та два рјешења не могу вјечито да буду један поред другог, већ на неки начин морају да се усагласе.
"И због тога би се могло рећи да су Косово и Метохија и Република Српска нека врста сијамских близанаца проистеклих из различитих ставова западних сила у односу на те базичне међународне документе. Тако да би се, ако бисмо даље ишли са тим размишљањем, могло рећи да се Република Српска најбоље брани преко Косова и обрнуто, да се дејтонска БиХ најбоље брани непризнавањем Косова и признавањем територијалног интегритета и суверенитета Србије", додао је Јовановић.
Он је указао да постоје различита понашања, попут Бакира Изетбеговића, који, како је навео Јовановић, чезне за признавањем такозване државе Косово, а истовремено изазива судбину јер би такав преседан могао да се окрене као бумеранг против његових схватања о непромјењивости граница БиХ.
Према његовом мишљењу, да ли ће у будућности остати статус кво или ће ипак доћи до промјена граница на Балкану, зависи од тога шта западне силе очекују од Србије и на шта је Србија у том смислу спремна.
"Ако је она спремна да чврсто брани своје уставне позиције о целокупности државне територије, онда неће доћи до таквих крупних промена. А да ли ће запад због тога да ускрати подршку Србије за улазак у ЕУ, то је ствар запада да процени да ли му је то у интересу или не", сматра Јовановић.
Он је рекао да, уколико би Србија због било којих разлога правила уступак према питању Косова и Метохије, у смислу директног или индиректног прихватања новог стања ствари, то не би користило укупној позицији Србије, а довело би до незадовољства других саставних дјелова осталих држава, не само на Балкану, него и у Европи и шире.
"Створио би се преседан на који би сви други могли да се позивају да се од једне међународно признате чланице УН може откинути један део територије под неким лажним изговорима и да то остане без последица. Једноставно, није могуће да то остане без последица", закључио је Јовановић.
Извор: СРНА