X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
05/02/2018 |  11:39 ⇒ 13:17 | Аутор: РТРС

Дијалог теологије са раличитим областима јавног живота

Предсједник Центра за философију и теологију у Требињу Владан Перишић рекао је да је основна идеја симпосиона "Теологија у јавној сфери", који се пети пут одржава у овом граду, да се теологија доведе у што је могуће плоднији дијалог са најразличитијим областима јавног живота - природним наукама, економијом, философијом, политиком, социологијом, умјетношћу.
Владан Перишић (Фото:otacmilic.com) -
Владан Перишић (Фото:otacmilic.com)

Поводом предстојећег 5. симпосиона "Теологија у јавној сфери", који ће бити одржан од 8. до 11. фебруара у Требињу, у организацији Центра за философију и теологију, Перишић је истакао да с обзиром на то да и у теологији, као и у свакој другој области постоји опасност од уљуљканости у сопствени дискурс и од прављења све већег јаза према другим сферама духовног и интелектуалног живота, непосредан сусрет са другима често може бити отрежњујући и да је управо то задатак ових скупова.

"Као што све ове поменуте области имају шта научити од теологије, и она може много да научи од њих и тако се узајамно обогаћивати и оплемењивати. Али, да би теологија учила потребан јој је један предуслов - да буде свјесна тога и да то себи смирено призна да, сама по себи и ослоњена искључиво на традицију, не зна и не разумије много шта на примјер квантну физику, теорију релативитета, савремену умјетност, теорију еволуције, теорију струна, генетику и још стотине других области и подобласти чије би боље познавање и правилније разумијевање несумњиво допринијело и њеном развоју али и бољем одговору теологије на најразноврсније изазове савременог доба", навео је Перишић.

Он је оцијенио да се тако, уз помоћ како домаћих тако и страних еминентних стручњака из најразличитијих области који своје знање умију да презентују на популаран начин поједностављујући али истовремено не искривљујући предмет своје науке, и теологији отварају врата ка новим свјетовима који, сваки на свој начин, може бити релевантан за њу.

"Један овакав пројекат од посебног је значаја посебно за нашу средину у којој се плодотворан сусрет теологије и науке не може видјети баш често. Он је важан и за саму теологију јер је постепено ослобађа потенцијалне самодовољности и самозадовољности које једну крајње узбудљиву духовно-интелектуалну дисциплину понекад претварају у јефтину апологетику и тако је од друштвено релевантног чиниоца склањају на маргине", истакао је Перишић.

Овај симпосион, каже он, захваљујући веома компетентним учесницима, који радо учествују у овом занимљивом пројекту, као и изазовним темама које су сваке године другачије, увијек је одлично посјећен.

"У публици се, поред заинтересованих Требињаца, може видјети и мноштво студената углавном, али не искључиво теологије из Београда, Фоче, Бањалуке и других мјеста, којима није тешко допутовати само да би присуствовали једној оваквој интелектуалној гозби", нагласио је Перишић.

Он је изразио наду да ће се и овог пута вратити кући обогаћени новим знањима и заокупљени новим интересовањима носећи са собом једно другачије духовно и интелектуално искуство.

У Требињу ће од 8. до 11. фебруара бити одржан пети годишњи симпосион "Теологија у јавној сфери" који ће окупити реномиране стручњаке из различитих области.

У оквиру симпосиона дискутоваће се о темама "Депресија - болест савременог доба", "Изазов клерикализма у Цркви", "Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?", "Умјетност и канон: између аутентичног ропства и /не/аутентичне слободе".

О изазову клерикализма унутар Цркве разговараће професор Томас Бремер са Католичког богословског факултету у Минстеру - Њемачка, Данило Павловић, игуман манастира Житомислић, и Александар Ђаковац са Православног богословског факултета у Београду.

На увијек актуелне економске теме, посебно са аспекта православног богословља, говориће економисти Борис Беговић са Правног факултета у Београду, Небојша Катић, самостални пословни консултант из Лондона и Растко Јовић са Православног богословског факутета у Београду.

О умјетности ће говорити академик Миливоје Унковић и професори Милета Продановић са Факултета ликовних умјетности у Београду и Тодор Митровић са Академије Српске православне цркве за уметност и консервацију.

Доктор Лазар Супића са универзитета Беркли говориће о вјештачкој интелигенцији, док ће о доживљају случајности у савременој физици говорити Иван Шупић са Института фотоничких наука у Барселони, а о Курану као књизи о Богу, човјеку и космосу, Кенан Мусић са Факултета исламских студија у Сарајеву.

Централно предавање одржаће знаменити амерички теолог грчког поријекла Аристотел Папаниколау, који ће говорити о односу православља и секуларизма.

У оквиру симпосиона биће уприличене и двије изложбе: изложба Ане Митровић и Јелене Илић под насловом "Стаклена башта", као и изложба фотографија "Алергија" Милинка Милићевића.

Биће промовисана и капитална издања двије српске високошколске установе, у Београду и Фочи.

О књизи "Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917" Владислава Пузовића говориће професори Богољуб Шијаковић, Дарко Ђого и Горан Латиновић, док ће о издањима Православног богословског факултета /ПБФ/ у Фочи говорити декан Факултета Владислав Топаловић, професор Мирко Сајловић, Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић.

Извор: СРНА