X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
05/02/2018 |  20:15 ⇒ 20:44 | Аутор: РТРС

Вигемарк упознао Звиздића са садржајем Стратегије ЕУ за западни Балкан

Шеф Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк упознао је данас предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића о садржају Стратегије проширења Европске уније на западни Балкан.
Денис Звиздић и Ларс Гунар Вигемарк - Фото: СРНА
Денис Звиздић и Ларс Гунар ВигемаркФото: СРНА

Вигемарк је рекао да ће план Стратегије у Европском парламенту сутра представити високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност Федерика Могерини и европски комесар за сусједску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан, саопштено је из Савјета министара.

Он је додао да Стратегија представља документ који показује снажну опредијељеност ЕУ за проширење на земље западног Балкана.

Вигемарк је рекао да ће у акционом плану мјера и пројеката оснажити земље које су у процесу проширења.

Према његовим ријечима, ти пројекти ће укључивати јачање владавине права, јачање мјера у области безбједности и миграција, подршку социо-економском развоју, инфраструктурно и енергетско повезивање, дигиталну агенду за западни Балкан, те јачање помирења и добросусједских односа.

Он је нагласио је да нова Стратегија даје могућност свим земљама западног Балкана да испуњавањем услова имају одмах могућност за приступање ЕУ.

Амбасадор Вигемарк је најавио и долазак предсједника Европске комисије Жан Клод Јункера крајем фебруара у БиХ.

Детаљи Нацрта стратегије за западни Балкан: Свађе више неће моћи блокирати преговоре

Босна и Херцеговина ће морати остварити одржив и значајан напредак у реформама и функционалности ако жели да буде спремна да отвори преговоре за чланство у ЕУ до краја 2023. године, наведено је у Нацрту стратегије ЕУ за западни Балкан, који би сутра требало да усвоје европска тијела.

Судећи по овом нацрту, ЕУ први пут у историји проширења усваја комплетан акциони план за примање земаља западног Балкана, а у том циљу спремна је чак и на унутрашњу реорганизацију и промјену система унутрашњег доношења одлука, која треба да се деси прије наставка проширења, до 2025. године.

"Примање западног Балкана ће се одразити на тренутне институционалне аранжмане унутар Уније. Прије закључивања преговора требаће нам приједлози у вези с тим институционалним аранжманима", наведено је у овом нацрту.

За балканске земље важна је и одредба по којој земље чланице, као ни земље кандидати неће смјети користити међусобне несугласице за блокирање напретка у преговорима. С тим у вези, ЕУ захтијева рјешавање проблема између Београда и Приштине. Конкретно, то би требало да значи да Хрватска неће моћи користити питања хрватског народа у БиХ, или неријешена гранична питања ради евентуалног успоравања бх. чланства, као што је, на примјер, Словенија блокирала Хрватску у вези са Пиранским заливом.

Као ствар принципа земље које су на самој ивици ЕУ треба да имају стратешки интерес да буду заговарачи европских аспирација њихових сусједа, а не да им те аспирације отежавају, наводи се, између осталог, у извјештају.

У нацрту је даље истакнуто да ће до 2025. завршити трансформацију ка јачој и правно ефикаснијој унији, а да би Србија и Црна Гора могле бити спремне за чланство. Да би до краја 2019. године БиХ добила кандидатуру, услов је да испунимо акциони план који ћемо представити у овом чланку и ријешимо упитник, што је уопште предуслов да бисмо крајем 2023. могли започети преговоре.

Сличне оцјене изнесене су на брифингу за новинаре уочи објављивање овог документа, истакнувши да се политика проширења не мијења, а да предвиђа да су Србија и Црна Гора најближе да до 2025. године буду пред уласком у ЕУ. Упозорили су да још чекају одговоре БиХ на европски упитник, а у тренутку када дођу у Европску комисију почеће их прегледати и припремати мишљење о томе да ли је БиХ спремна прећи у нову фазу преговора, што би требало започети на љето. Истичу и да је Црна Гора кандидатски статус остварила 2012. године и до сада је отворила 30 поглавља, а три привремено затворила, те да је велики корак напријед и улазак Црне Горе у НАТО. Што се тиче Србије, кажу да до сада има 12 отворених поглавља, а става су да је јако битно да се наставе преговори са Приштином.

Акциони план садржи шест глава и у њима су наведени конкретни кораци по областима које земље западног Балкана морају да испуне до краја 2019. године. Области се односе на јачање владавине права, безбједносну и миграциону политику, социјално-економске реформе, јачање повезаности, дигиталну агенду и регионално помирење. Ако БиХ испуни све ове мјере, може се надати крајем наредне године добијању кандидатуре за чланство. У нацрту је истакнуто да ће Акциони план бити детаљно представљен у марту.

Примјера ради, у поглављу владавине права ЕУ ће инсистирати на отварању предмета крупне корупције, а увешће и механизме контроле спровођења тих процеса. ЕУ, без увијања, говори о вези криминалних и политичких структура, системској корупцији и инсистирању на одлучном рјешавању ових проблема.

У поглављу о безбједности предвиђено је формирање мјешовитих истражних тимова између земаља чланица и земаља западног Балкана. У дијелу у којем се говори о енергетици, ЕУ инсистира на енергетској унији, јединственом регулативном оквиру за електричну енергију, а у дигиталној агенди предвиђено је и увођење европског роминга за мобилне оператере.

Једна од кључних порука званичника ЕУ је да се лидери у БиХ, али и у региону не смију враћати конфликтима. Када је ријеч о БиХ, истакнуто је да је ова земља на зачељу на Балкану када је ријеч о ЕУ интеграцијама, али да је у међувремену ипак направила одређене помаке.

Циљ нацрта ове стратегије, који се данас објављује, је припремити јавно мњење у земљама чланицама за наставак проширења, које је пало у други план након избијања тешке финансијске кризе, која је уздрмала саме темеље ЕУ.

"Приступање ЕУ је избор за који је потребан политички и друштвени консензус. Не смије бити недоречености од стране лидера гдје западни Балкан припада и смјера у којем треба да иде. То је неопходно како би била осигурана подршка властитих грађана и грађана ЕУ и мора бити укључено у комуникацију лидера са грађанима", наведено је у овом документу.

Извор: Срна/Независне