X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
12/02/2018 |  07:34 ⇒ 13/02/2018 | 07:42 | Аутор: РТРС

Парламент Српске размотрио Приједлог о задужењу за аутопут Бањалука-Добој (ВИДЕО)

Сједница Народне скупштине Републике Српске биће настављена сутра разматрањем приједлога одлуке о прихватању задужења Српске код Свјетске банке - Међународне банке за обнову и развој, по пројекту реструктурисања Жељезница Републике Српске, по хитном поступку.
Народна скупштина Републике Српске - Фото: РТРС
Народна скупштина Републике СрпскеФото: РТРС

На дневном реду је и приједлог одлуке о износу гаранција које Република Српска може по хитном поступку издати у овој години.

О апсолвираним тачкама дневног реда посланици ће се изјаснити сутра.

Наставак сједнице заказан је у 10.00 часова.

У вечерњем дијелу засједања посланици су разматрали Владин приједлог о давању сагласности на задужење од 47 милиона евра код Европске инвестиционе банке за завршетак радова на аутопуту Бањалука-Добој.

Средствима, која подижу Аутопутеви, биће финансиран завршетак радова на источној дионици Прњавор-Добој и западној Бањалука-Прњавор.

Ова одлука спорна је за опозицију због хитне процедуре и због тога што је, како тврде, Српска презадужена.

Помоћник министра саобраћаја и веза Наташа Костић изјавила је да властита средства Српске за изградњу аутопута Бањалука-Добој, у износу од 165 милиона евра, још нису потпуно утрошена.

Костићева је у завршној ријечи након расправе о приједлогу одлуке о задужењу Српске код Европске банке за обнову и развој од 47 милиона евра за довршетак радова на аутопуту Бањалука-Добој по хитном поступку, навела да је за поступке експропријације утрошено 60 милиона КМ.

Она је истакла да ће укупно задужење за иградњу овог аутопута, рачунајући и ових 47 милиона евра, износити 402 милиона.

Костићева је додала да ће Хрватска, према њеним информацијама, издати грађевинску дозволу за изградњу моста код Градишке и да би ове године радови могли да почну.

Посланици владајуће већине предложили су вечерас закључак којим се обавезује Влада да у року од 30 дана обавијести парламент о томе колико је средстава предузеће Аутопутеви уложило у пројекат изградње аутопута Бањалука-Добој.

"Народна скупштина обавезује Владу Српске да с циљем информисања посланика и јавности о цијени изградње километра тог аутопута, у року не дужем од 30 дана, обавијести парламент о износу средстава која су Аутопутеви Српске уложили у пројекат аутопута у дужини од 72 километра и то експропријацијом, израдом пројектне документације и другим трошковима", наводи се у закључку.

Посланик НДП-а Драган Чавић рекао је да се према Пословнику Народне скупштине не може расправљати о одлукама по хитном поступку.

Посланик СДС-а Наде Планинчевић навео је да је куповина земљишта од грађана на траси аутопута Бањалука-Добој изршена према Закону о експропријацији Српске којег је Уставни суд Републике Српске прогласио неуставним.

Посланик Коалиције Домовина Адмир Чавка рекао је да је овај приједлог одлуке требало да иде у редовну, а не у хитну процедуру, те је истакао потребу повезивања БиХ мрежом аутопутева.

Потредсједник Владе Српске Антон Касиповић је навео да током досадашњих дискусија у НСРС о приједлогу одлуке за додатно задужење Српске према Европској инвестиционој банци од 47 милона евра по пројекту изградње аутопута Бањалука-Добој нико није оспорио потребу изградње те саобраћајнице.

Питање коначне цијене овог аутопута поставио је посланик ПДП-а Бранислав Бореновић, упитавши како то да се у допису Владе Српске Министарству финансија и трезора БиХ тражи измјена укупне цијене пројекта на већи износ, односно на 600 милиона евра?

"Желим да неко из Владе Српске потврди да ли је такав допис аутентичан и да ли ће тај пројекат коштати 600 милиона евра? Да ли је то потврда да ће тај аутопут коштати скоро пола милијарде марака више него што смо раније донијели одлуку", упитао је Бореновић.

Посланик СДС-а Стево Јоксимовић рекао је током дискусије да се у предложеној одлуци о додатном задужењу не налазе елементи на основу којих би посланици могли озбиљно и одговорно донијети квалитетну одлуку, као и да су њен формат и садржај неприхватљиви.

Посланик СНСД-а Бојан Видић рекао је да је приједлогом одлуке о додатном задужењу предвиђен завршетак дионица Прњавор-Добој и Бањалука-Прњавор, истичући да је добро да радови на тој траси буду окончани.

Посланик СНСД-а Радован Вишковић рекао је да је, према информацијама које има из ЈП Аутопутеви Републике Српске, у тих додатних 47 милиона евра укључена и изградња петље Станари-Дервента.

Посланик НДП-а Здравко Крсмановић рекао је да не постоје никакве информације у вези са наплатом путарине са дионице аутопута од Добоја до Прњавора, гдје се већ наплаћује путарина, као ни информације о стварном саобраћајном оптерећењу те дионице и њеном односу према пројектованој саобраћајној оптерећености.

Крсмановић је поставио питања какви су садашњи ефекти од путарине и шта се може урадити са њом, да ли се кредит може враћати од наплате путарине или ће бити оптерећен републички буџет, као и када ће бити извршено спајање са Коридором 5Ц. Он је поставио и питања када ће преко аутопута Бањалука-Градишка доћи до повезивања са Коридором 10, да ли има помака у преговорима са Хрватском о изградњи моста код Градишке, као и шта се може очекивати од најављене изградње аутопута Београд-Сарајево.

Посласник СДС-а Душан Берић навео је податке према којима је у 2007. години учешће дуга у  БДП било 41,5 одсто, а у 2016. години 57,8 одсто, те напоменуо да нема стратегије управљања дугом. Навео је и податак према којем задужење у ФБиХ износи 35 одсто од БДП-а. Сматра, да ако је ишта требало давати под концесију, то су требало да буду аутопутеви.

Посланик ПДП-а Драган Галић сматра да је ова одлука требало да иде у редовну, а не у хитну процедуру, да би прошла и потребну стручну расправу.

Расправи о Приједлогу одлуке о прихватању задужења Републике Српске према ЕИБ-у за додатно финансирање по Пројекту изградње аутопута Бањалука-Добој, претходило је разматрање Приједлога закона о престанку важења Закона о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије по хитном поступку који је упућен у скупштинску процедуру да би биле уређене концесионе накнаде у области енергетике на јединствен начин за све субјекте.

Разлози за доношење овог закона посљедица су усвајања у НСРС измјена и допуна Закона о концесијама, којим се приступа уређењу концесионе накнаде у области енергетике на јединствен начин за све субјекте. С обзиром на наведену измјену, даље егзистирање Закона о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије представљало би извор двоструког оптерећења за привредне субјекте у овој области.

Посланици већине у НСРС истакли су да је неопходно на јединствен начин уредити концесионе накнаде у области енергетике и усвојити наведено законско рјешење.

Опозиција је поновила да нема потребе за хитним доношењем Закона о престанку важења Закона о накнадама за кориштење природних накнада, јер је предвиђено да овај акт ступи на снагу 1. априла, те да се поставља питање које ће принципе имати надлежна министарства у утврђивању износа концесионих накнада јер су велики распони за поједине врсте накнада.

О приједлогу овог закона вођена је вишечасовна расправа, коју је обиљежио вербални сукоб између шефа Клуба посланика СНСД-а Радована Вишковића и посланика ПДП-а Мирослава Брчкала. Вишковић је рекао да је вербали сукоб избио у "жару парламентарне борбе" и да то није ништа страшно. Брчкало је потврдио да се све то дешавало "у жару парламентарне борбе", те да се труди да у дискусијама никог не дисквалификује, али и да очекује коректан однос "са друге стране".

У завршној ријечи о Приједлогу закона о престанку важења Закона о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије, министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић рекао је да је општи интерес Српске да област концесија буде уређена, те да Влада Српске тежи дерегулацији, што је важна одредница економске политике.

"Циљ јесте да квалитетније буду уређена одређена питања, па и из области концесија. Немам ништа против мишљења народних посланика, али није добро да се износе нетачни подаци", рекао је Ђокић, истакавши да Српска предложеним и усвојеним законима боље уређује област концесија и накнада.

Ђокић је нагласио да Влада Српске води рачуна о заштити интереса Електропривреде Републике Српске, али и о томе да сачува политику изузетно ниских цијена електричне енергије. Он је категорично одбацио вербалне нападе опозиције на Владу и њега лично да су у причи о концесијама жељели "погодовати са потенцијалним инвеститорима".

Због добацивања приликом Ђокићеве завршне ријечи, опомену је добио посланик у Клубу посланика ПДП-а Адам Шукало.

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија рекао је да нема могућности за повећање трошкова производним предузећима Електропривреде Републике Српске.

"Чињеница је и да ХЕ на Требишњици властитим средствима финансирају изградњу ХЕ Дабар, што довољно говори о свему", рекао је Таминџија у у расправи о  овом приједлогу. Подсјетио је да производња струје до 2005. није била пет хиљада гигават часова, док је у посљедњих неколико година била виша и од шест хиљада гигават часова.

Посланик НДП-а Драган Чавић тврди да се годинама "фризирају" финансијски извјештаји производних предузећа Електропривреде Републике Српске у којима су видљиви губици. Сматра да је у Српској неопходно донијети нови закон о концесијама којим ће посебно бити регулисан начин раскида концесионих уговора.

Посланик ПДП-а Бранислав Бореновић рекао је да је видљиво да о важним питањима везаним за концесије нема одговора, међу којима је и ко је од концесионара платио накнаду.

На дневном реду наставка 23. редове сједнице парламента Српске, чији је први дио окончан 8. фебруара, су и приједлози закона о средњем образовању и васпитању, закона о гасу, закона о страним улагањима, закона о бањама и Приједлог закона о хемикалијама.

Посланици би требало да расправљају и о приједлозима закона о измјенама и допунама Закона о девизном пословању и Закона о Пензијском резервном фонду Републике Српске.

Пред посланицима ће се наћи и нацрти закона о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске, о заштити жртава ратне тортуре, те о одузимању имовине која је проистекла извршењем кривичног дјела, као и више нацрта закона о измјенама и допунама закона, информација, стратегија и извјештаја.