Почео Васкршњи пост
Прва недјеља поста зове се Чиста. Друга недјеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се вјерницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и цјеливање. Четврта недјеља је Средопосна, јер је то вријеме средине поста.
Пета недјеља поста се назива Глувна. У току те недјеље се не пјева, не игра и не свира, а послови се не започињу.
Шеста недјеља је Цвјетна. Тако је названа по цвијећу и зеленим гранчицама које су дјеца и грађани бацали пред Христа при његовом уласку у Јерусалим.
Седма, посљедња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недјеља. Најзначајнији дан у тој недјељи је Велики петак, једини дан у години кад у православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опијело распетом Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тијело послије скидања са крста.
Пост има двије стране- тјелесну и духовну. Тјелесни пост је уздржавање од мрсних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумијева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дјела. Тјелесни пост је само неопходно помоћно средство за успјешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз тјелесне жеље. Пошто тијело заједно са душом учествује у гријеху, треба заједно са њом да учествује и у напорима ка поновном задобијању врлина.
Стварни духовни пост подразумијева уздржавање од сваке похотљивости. Свети оци одувијек су истицали духовну страну поста, и писали да сам тјелесни пост Бог не прихвата. Чак су га називали "демонским постом", јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. Тиме је онај који само тјелесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна страна поста увијек укључује појачане молитве и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.