latinica  ћирилица
20/02/2018 |  07:32 ⇒ 21:21 | Аутор: РТРС

НСРС размотрила приједлог о задужењу за Жељезнице Српске (РТРС Плус/ВИДЕО)

Народна скупштина Републике Српске размотрила је данас у Бањалуци по хитном поступку приједлог одлуке о прихватању задужења Српске према Свјетској банци - Међународној банци за обнову и развој према пројекту реструктурисања Жељезница Републике Српске у износу 51,3 милиона евра.
Народна скупштина Републике Српске - Фото: РТРС
Народна скупштина Републике СрпскеФото: РТРС

Циљ пројекта је унапређење оперативне ефикасности и финансијске одрживости Жељезница Републике Српске. Планирано је да број запослених буде смањен за 1.000 радника и то 500 до краја ове године и преосталих 500 до окончања процеса реструктурисања.

Наставак засједања донио је расправу сличну прошлонедјељној, када се пред посланицима и нашло задужење за реструктурисање Жељезница Српске. И данас су се чуле критике опозиције због хитне процедуре, која, сматрају, није оправдана. С обзиром на то да је готово половина новца намијењена за измирење обавеза радницима и Пореској управи, сумњају да ће преостали износ бити довољан за темељно рестуктурисање ове компаније.

Власт одговара да је ријеч о неаргументованим критикама опозиције, јер је, како кажу, ријеч о добром пројекту којим ће се, кроз финансијско, организационо и власничко реструктурисање, постићи да Жељезнице буду ликвидне. У СНСД-у сматрају да би требало размислити и рестуктурисању управе.

Министар саобраћаја и веза Неђо Трнинић истакао је да је програм реструктурисања Жељезница активан процес који мора бити окончан с циљем стабилизације предузећа, јер је алтернатива био стечај.

"За програм реструктурисања овог предузећа смо се опредијелили због тешке ситуације и великог броја запослених. Циљеви за реструктурисање су добро постављени и очекујем да поступак буде квалитетно спроведен", рекао је Трнинић у завршној ријечи у Народној скупштини о наведеном приједлогу одлуке.

Он је нагласио да су и жељезнице у земљама окружења реструктурисане, те да је циљ Српске да има самоодрживе Жељезнице.

"Сада је 2.740 запослених у Жељезницама. Број запослених је смањен за 350 и значајно је што нико није добио отказ. Путнички саобраћај биће задржан, али мора бити модернизован и конкурентан", закључио је Трнинић.

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Радован Вуковић рекао је да би одлука о износу гаранција од 750 милиона КМ које може издати Српска за ову годину требало да буде усвојена једногласно јер ће гаранције бити издаване тамо гдје су најпотребније.
Вуковић је нагласио да ће Клуб посланика СНСД-а подржати ову одлуку.

Током расправе у Народној скупштини Српске о приједлогу ове одлуке по хитном поступку Вуковић је рекао да ће гаранције добити онај ко испуњава потребне услове и за оне пројекте који су оправдани и који ће довести до великог инвестиционог замаха и стварања радних мјеста.

Посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Перица Бундало сматра да би се усвајањем одлуке о износу гаранција од 750 милиона КМ створила опасност да за ову годину укупна задуженост значајно премаши милијарду КМ.

Он је појаснио да би толики ниво задуженост био створен датим гранцијама за задуживање по тој одлуци уз још задуживања на основу трезорских записа и по другим створеним основима задуживања.

Расправа је вођена и о набавци радара и сигурносних камера за контролу безбједности саобраћаја за потребе МУП-а Српске по систему јавно-приватног партнерства, а опозициони посланици наводили су да је то нетранспарентно, у супротности са већим бројим закона, да је штетно по буџет Српске и да су могуће разне малверзације.

Клуб посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске поднио је вечерас амандман на Приједлог одлуке о износу гаранција које може издати Српска у овој години до 750 милиона КМ, којим обавезује Владу Српске да два пута годишње извјештава републички парламент о износу издатих гаранција и стању дуга по датим гаранцијама.
Влада се обавезује да информише Народну скупштину о томе коме је дата гаранција, на који износ, на који период и под којим условима, наводи се у амандману СНСД-а.Посланик НДП-а Драган Чавић рекао је да је Приједлог одлуке о износу гаранција које може дати Република Српска у овој години по хитном поступку у супротности са Пословником о раду Народне скупштине Српске.

Он је током скупштинске расправе о овој теми рекао да се по хитном поступку могу доносити закони, али не и одлуке.

Чавић је нагласио да је Приједлогом ове одлуке предвиђено, између осталог, да се гаранције издају и за покриће дефицита и реструктурисање дуга, чиме се отвара могућност да "правна лица средства из кредита за који су добили гаранције Владе Српске могу користити како хоће".

Посланик СДС-а Недељко Гламочак рекао је да нема разлога за хитан поступак код Приједлога одлуке о гаранцијама, додајући да је разлог хитности тај што је ово изборна година.

"Гаранције се, према образложењу, могу дати сваком и за све, али само како то одреди Влада Српске и у политичком жаргону то се зове кампања", рекао је Гламочак.

Он сматра да су један од параметара због чега се Српска треба задужити неизмирене обавезе из претходног периода.

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија изјавио је да је Приједлог одлуке за издавање гаранција Републике Српске за кредитна задужења у овој години до износа од 750 милона КМ дат с циљем реализације планираних активности у овој години. Образлажући овај приједлог одлуке на сједници Народне скупштине, Тегелтија је рекао да укупна задуженост Српске по издатим гаранцијама не може бити већа од 10 одсто од оствареног бруто домаћег производа у текућој години.Тегелтија је рекао да је Влада Српске опредијељена за то ради наставка реализације планираних активности у овој години, међу којима су доминантни електроенергетски и инфраструктурни објекти.

"Износ гаранција до 750 милиона КМ је оквир којег смо дефинисали, док услови о давању гаранција нису дефинисани са становишта рокова, камате и томе слично", рекао је Тегелтија.

Он каже да се гаранције Српске могу издати кредитору или зајмодавцу за кредитна задужења за гарантовање обавеза насталих задужењем јединица локалне самоуправе, фондова социјалне сигурности, Инвестиционо-развојне банке Републике Српске и фондова којима она управља.

Тегелтија је додао да се гаранције могу дати и за кредитна задужења јавних предузећа и институција јавног сектора у вези са финансирањем капиталних инвестиција, рефинансирањем постојећег дуга, финансирањем пренесених обавеза, финансирањем буџетског дефицита и обезбјеђивањем средстава ради измирења законом утврђених права.

Шеф Клуба посланика СДС-а Вукота Говедарица сматра неприхватљивим приједлог одлуке о задужењу, јер сматра да би то било посљедица катастрофалне пословне политике у Жељезницама.

"Ова одлука, која носи име пројекат, по сваку цијену мора бити усвојена јер смо у изборној години. Премијерка Српске Жељка Цвијановић најавила је раније да ће сви директори јавних предузећа која буду исказивала губитке бити смијењени, што до сада није урађено, а примјер јесу Жељезнице", рекао је Говедарица.

Вања Бајић (СНСД) је предложио да опозиција, која се, како каже, разумије у све, формира комисију за реструктурисање Жељезница.

У реплици Бајићу, посланик СДС-а Душан Берић је рекао да опозиција прихвата приједлог да сачини комисију за реструктурисање, јер није добар приједлог Владе о начину рјешавања проблема у овом јавном предузећу.

Желимир Нешковић (СДС) каже да се одлуком о кредиту за Жељезнице плаћају лоши потези руководства предузећа, које је у финансијској дубиози.

Бајић тврди да опозиција не подржава ниједан пројекат који предложи Влада Српске, без обзира колико био значајан.

"Опозиција ни за шта нема аргумената и ријеч је о политикантству. Нажалост, хвале пројекте у Федерацији БиХ, а не оне које реализујемо у Српској, међу којима је и реструктурисање Жељезница", рекао је Бајић.

На дневном реду 23. редовне сједнице Народне скупштине су Приједлог закона о средњем образовању и васпитању, Приједлог закона о гасу, Приједлог закона о страним улагањима и Приједлог закона о бањама.

НСРС ће разматрати и Нацрт закона о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске, те Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре.

Пренос скупштинског засједања можете гледати на РТРС плус или на линку.