Послије 140 година традиције гаси се узгој дувана у Љубињу (ВИДЕО)
Произвођачи годинама складиште дуван, без изгледа да ће имати сигуран откуп.
"Ово не може више чекати, ако нико не дође за мјесец-два, мораћу га упалити", рекао је произвођач дувана Здравко Климента.
Међу ријетким Љубињцима, који је пристао на разговор, Здравко Климента каже да је узгој дувана више од традиције. С горчином прича да је принуђен да га складишти, јер је најближи откупљивач у Бијељини.
"Дуван не може нико да прода, него фабрика. Мислим да је акциза на дуван стотину марака на килограм", додао је Климента.
Стварање залиха, каже Здравко, најгори је исход, а назад се не може. Због климе, мали број пољопривредника се одлучује за неку другу производњу. Ријетки су и дувански расадници, а о "сиротињској мајци", како Љубињци још називају дуван, мало ко је желио да говори.
"Људи не могу да се одлуче да прекину садњу. Већ неколико година нема откупа, нема уговора, нема регулисане откупне цијене", навео је референт за пољопривреду општине Љубиње Драгољуб Сорајић.
Цијена у откупу је око четири марке, а посљедњих година, насаде су десетковале и биљне болести. Импровизоване сушаре постају прошлост.
У односу на неке раније године, према непотврђеним процјенама, ове године биће засађено свега једна четвртина предвиђених парцела.
Због пооштрених контрола, и резани дуван ријетко се може наћи у продаји. Колико узгајивачи чувају дувана у складиштима, нико не зна.
"Овај дуван стоји већ неколико година. Човјек није у могућности да га прода. Не смије ићи у продају. Није законом дозвољено да се продаје на овакав начин", истакао је Сорајић.
Овогодишње површине под дуваном биће познате у мају. О другим информацијама везаним за дуван, тврде наши саговорници, све остало је непознато.