Тегелтијa: Влада улаже 120 милиона КМ властитих средстава у капиталне пројекте
Пред сутрашњу посебну сједницу Народне скупштине Републике Српске на којој ће се расправљати о ребалансу буџета, министар Тегелтија је најавио да ће највећи дио новца од раста прихода који је Српска остварила у претходном период, бити усмјерен у капиталне пројекте који ће допринијети стварању бољег пословног амбијента, стварању нових радних мјеста а тиме и спречавању одласка младих.
У посљедњих неколико година непрестано слушамо да је Републике Српска пред финансијским колапсом, да се константно задужујемо и да нам је економија на издисају, да нам пријети тзв. “Грчки сценарио“. Каква је уистину тренутна економска ситуација у Републици Српској?
У периоду од 2014. године, када смо били суочени са посљедицама катастрофалних поплава, до данас Република Српска је у потпуности успјела да изврши фискалну консолидацију јавних финансија.
Полазећи од чињенице да Република Српска већ 13 квартала заредом има позитиван тренд и континуитет у расту БДП-а, можемо рећи да смо задовољни позитивним кретањима, посебно индустријском производњном и растом броја запослених, што је основна претпоставка за наш привредни развој. Ти подаци се рефлектују на запосленост што нам даје охрабрење. Са крајем 2017. било је више од 260.000 запослених, а наш став је да запосленост буде најважније опредјељење које ми у овом тренутку желимо да имамо.
Према подацима којима располажемо, раст БДП-а у 2016. износио је 3,5% и био је највећи у региону. Наша очекивања и наш циљ је да до 2020. године достигнемо стопу раста од 5% јер је то, по нама, ниво раста у коме се може осјетити бољи животни стандард грађана.
Будући да је у току фискалне године дошло до промјене у структури буџетских средстава и издатака, Министарство финансија је покренуло процедуру израде и доношења Ребаланса Буџета Републике Српске за 2018. годину.
Да ли то значи да подаци из интерпелација, о којима данас више нико и не говори, а које је износила опозиција током сједнице Народне скупштине, нису тачни?
Интерпелације опозиције представљале су само наставак неуспјешних и веома лоших покушаја скретања пажње са њихових унутрашњих проблема, а показало се да нису наишле ни на одобравање шире јавности.
Подсјетићу, прича о интерпелацијама почела је оног тренутка када су појединци почели да напуштају те политичке партије и да говоре о проблемима унутар истих.
Још један врло важан разлог зашто су опозицији требале интерпелације јесте и покушај да се скрене пажње са онога што се дешава у Сарајеву, тачније са онога што представници тзв. СзП-а раде у Сарајеву, а све што раде, нажалост, раде на штету Републике Српске - било финасијски, безбједносно, било да је везано за спољну политику.
Са нашег аспетка, показало се да је Влада била у праву када није жељела да учествује у овом игроказу који је припремила опозиција.
Спровођење мјера дефинисаних Реформском агендум, а које за циљ, како сте и Ви често истицали, имају за циљ унапређење привредног и пословног амбијента у Српској, у једном моменту су дошле под знак питања. Тврдили сте да опозиција која врши власт на нивоу БиХ, блокира средства за те намјене. С друге стране, опозиција је своје поступке бранила ријечима да је Српска презадужена и да су грађани Српске у дужничком ропству. Јесмо ли презадужени?
Реформска агенда је путоказ којим земља треба да иде на реформском путу, што је Република Српска прва испоштовала, за разлику од осталих нивоа власти. Ријеч је о програму који је свеобухватан и представља низ мјера, које су кључне за унапређење квалитета живота.
Када говоримо о задужености, Република Српска спада у ред ниско задужених земаља и колико год у јавности користили погрешне податке и колико год се опозиција трудила да то представи на апсолутно погрешан начин - не говоре истину.
Република Српска нема никаквих проблема са сервисирањем својих обавеза а наши кредитни потенцијали, што је важно истаћи, усмјерени су на капитална улагања. Прошле године смо инвестирали готово 100 милиона кредитних средстава у здравство, пројекте енергетске ефикасности, систем заштите од поплава, системе за наводњавање...
То су инвестирања која се враћају Републици Српској. Не постоји ниједна држава у свијету која не користи средства међународних финансијских институција. Наше позајмљивање је исправно јер је наше инвестирање доминантно у капиталне пројекте, а средства која позајмљујемо су прије свега инвестициона средства.
На крају 2017. године ниво јавног дуга Република Српска ће се кретати на нивоу од 41% БДП-а. Ове године ћемо вратити мање од тог износа (900 милиона рата) али морамо знати да унутар тог износа постоји значајан дио средстава,тзв. индиректни дуг, који сервисирају јавна предузећа из својих прихода, а та средства се појављују унутар буџета Републике Српске.
Ове године немамо емисију трезорских записа и одлучили смо да са њима не идемо до краја године, јер немамо потешкоћа у вези са ликвидношћу. Сматрамо да је много боље да наше задужење из краткорочног преусмјеримо у дугорочно, због чега смо Народној скупштини Републике Српске предложили да се структура задуживања промијени.
Сагласност око буџета за ову годину постигли сте са свим социјалним партнерима и то врло брзо. Влада Српске је усвојила и ребаланс буџета који ће сутра бити разматран и напосебној сједници Народне скупштине. Најавили сте да ће ребалансом бити повећан буџет. На шта ће конкретно бити усмјерен тај новац?
Готово сваку мјеру смо испреговарали са социјалним партнерима, добро смо слушали пословну заједницу, радничку популацију, односно синдикат, шта кажу социјалне категориије.
Имали смо велики изазов 2016. године када смо превели пензије на трезорску исплату. Био је то шок који нас је пратио неколико мјесеци, али је сасвим сигурно да је то најодговорнија мјера која је према пензионерима направљена од постанка Републике Српске.
Што се тиче ребаланса буџета, основ за ребаланс буџета представља раст изворних прихода од 74 милиона КМ, од чега 55,3 милиона КМ чине порески приходи, а 18,4 милиона КМ непорески приходи.
Од 55,3 милиона КМ пореских прихода, 19,3 милиона КМ односи се на порез на доходак и добит, 16,2 милиона КМ се односи на индиректне порезе и 19,4 милиона КМ на доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Има још одређених прихода.
Влада је ове године раније почела ребаланс буџета због тога што су приходи већи од планираних, те да би сви пројекти могли бити реализовани на вријеме.
Највећи дио ребаланса буџета, односно раста прихода, од око 56 милиона КМ биће намијењен за капитална улагања, од чега 11 милиона КМ за пољопривреду, а 45,3 милиона КМ за капитална улагања унутар буџета, о чему ће Влада доносити појединачне одлуке. Десет милиона КМ планирано је за Фонд пензијског и инвалидског осигурања, 12 милиона КМ за Универзитетски клинички центар Републике Српске, те 8,7 милиона КМ за додатне трошкове превоза који су настали као посљедица одлуке Уставног суда.
На рачун Владе, па ево и на Ваш рачун, стижу оптужбе да Влада не улаже равномјерно у развј свих локалних заједница, а да посебно лош однос има према локалним заједницама у којима је опозиција на власти. Како то коментаришете?
Та прича апсолутно није тачна. Опредјељење Владе Српске свих ових година је да улаже у развој свих локалних заједница у Српској, без обзира на политичку структуру која чини власт на локалном нивоу.
Влада Република Српска ће у наредном периоду уложити 120 милиона КМ властитих средстава у капиталне пројекте: 55 милиона КМ средстава из клириншког дуга који до сада нисмо инвестирали или утрошили, а процјењује се и да ће имати око 65 милиона КМ властитих средстава у буџет.
У општини Пелагићево средстава су намијењена за уређење Трга "9. јануар" и изградњу спомен-комплекса "Васо Пелагић", у насељу Патковача, општина Бијељина, планирана је изградња фискултурне сале у склопу ОШ "Јован Дучић", док ће у Зворнику средстава бити уложена у проширење капацитета Опште болнице.
Средставима које је издвојила Влада Србије предвиђено је и финансирање реконструкције ОШ "Алекса Шантић" у Осмацима и ОШ "Вук Караџић" у Братунцу, изградња водоводног система у општини Соколац, капеле на Војничком гробљу и вањско уређење зграде за алтернативни смјештај на подручју ове општине, те изградња спомен-обиљежја Вељине у општини Источна Илиџа.
У општини Вишеград планирана је изградња дјечијег игралишта и помоћног стадиона са приступним саобраћајницама и паркинг простором, у Новом Горажду изградња културно-омладинског центра, те православног духовног центра у Мркоњићима, родном мјесту Светог Василија Острошког.
Конкретно, када је ријеч о Бијељини – каква је сарадња са локалним властима и колико је Влада уложила у развој ове општине?
Осим најављених капиталних пројеката и средстава јавних инвестиција, морамо знати да ћемо значајан дио средстава уложити у пројекте са Свјетском банком, од система заштите од поплава до система за наводњавање.
У Семберији ће са Свјетском банком /СБ/ бити изграђено 30 км заштитног појаса за одбрану Семберије од ријеке Дрине. Наставиће се изградња цијелог система заштите од поплава са Европском инвестиционом банком /ЕБРД/, као и систем водоснабдијевања.
Чињеница је да је Република Српска постала велико градилиште. Обезбијеђена је институционална и финансијска стабилност. Ипак, без обзира на позитивне показатеље грађани Српске тешко живе. Нажалост, ту чињеницу многи користе. Шта је Ваша порука?
Влада Републике Српске је у претходном периоду успјела да повећа пензије, давања борачким и социјалним категоријама, а уведена је и накнада за незапослене породиље. Сарађујемо са социјалним партнерима. Са Синдикатом и са Унијом послодаваца потписали смо меморандуме о сарадњи. У предстојећем периоду приоритет нам је стварање бољег амбијента за пословање, стварање нових радних мјеста и спречавање одласка младих.
Меморандумом о заједничким политикама за период 2018-2020. година, који је Влада Републике Српске потписала у децембру са Унијом удружења послодаваца Републике Српске и пратећим Акционим планом, конкретизоване су мјере сваког ресора и институције које произлазе из кључних докумената Реформске агенде и Програма економских реформи.
Формиран је Имплементациони одбор Владе и послодаваца с циљем праћења реализације дефинисаних мјера.
Анализирајући кључне области које су усмјерене на опоравак привреде, фискалну консолидацију можемо рећи да смо задовољни досадашњом динамиком спроведених мјера.
За Програм самозапошљавања и развој предузетништва код младих до 35 година одобрено је 500.000 евра, а за реализацију овог програма задужен је Завод за запошљавање.
Додајмо томе да ће Република Српска кроз пројекте са Свјетском банком за подршку запошљавања обезбједити 40 милиона КМ, а ти пројекти ће прије свега бити усмјерени на реални сектор, чиме ће бити отворена могућност за ангажовање већег броја људи, већег замаха развоју, што ће као крајњу сврху имати побољшање услова живота.
Извор: InfoBijeljina.com