latinica  ћирилица
ТВ УЖИВО
РАДИО УЖИВО
28/05/2018 |  19:19 ⇒ 29/03/2019 | 14:04 | Аутор: РТРС

Канцеларије РУГИП-а на располагању избјеглим и расељеним лицима са имовином у ФБиХ

Избјегла и расељена лица, која имају имовину у Федерацији БиХ, већ од краја седмице, могу да се обрате канцеларијама Републичке управе за имовинско-правне послове у шест општина и градова Српске, ради заштите својих имовинских права. Процјењује се да имовину у Федерацији има око 400.000 избјеглих и расељених Срба, који, због не-транспарентног Закона о земљишним књигама, имају великих проблема при доказивању власништва.

Стручну помоћ заинтересовани могу тражити у канцеларијама у Бијељини, Зворнику, Невесињу Источном Новом Сарајеву, Мркоњић Граду и Бањалуци, кажу у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове. У свакој канцеларији на услузи ће им бити један правник и административни радник, уз подршку стручних лица РУГИП-а.

"Заинтересована лица, која имају имовину у Федерацији, а којима је потребна помоћ у заштити њихових имовинских права, могу да се јаве лично или путем телефона у поменуте канцеларије сваки радни дан од осам до 15 часова", изјавила је Маријана Шарчевић, портпарол РУГИП-а.

У министарству за избјеглице и расељена лица кажу да су, иако су канцеларије званично почеле да раде, у току посљедње припреме и да ће ускоро моћи да приме прве грађане. Осим поменутих шест, у плану је отварање и канцеларија у Новом Саду и Београду, због великог броја расељених Срба Федерације, који сада живе у Србији.

"То значи да ћемо ми давати инструкције лицима, која иду у ФбиХ на јавну расправу, а исто тако, примати информације оних који се враћају, са искуствима, да бисмо могли направити цјелокупан утисак и круг свега оног што се дешава, а свашта се ту дешава", каже помоћник министра за избјеглице и расељена лица Радован Грајић.

Проблем је, каже Грајић, настао када је у Федерацији донесен Закон о земљишним књигама, који је требало да регулише усклађивање катастарских и власничких података у земљишно-књижним евиденцијама.

Многи Срби нису имали довољно информација о томе, јер су јавни позиви за доказивање власништва били упућивани само преко локалних медија и службеног гласника. Исти проблем у Српској је ријешен много транспарентније, јер су позиви уручивани лично и у договору са заинтересованим лицима.

Подсјећамо, на овај проблем указали су и у посланичком клубу СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске. У фебруару су поднијели Апелацију за оцјену уставности поменутог закона Уставном суду БиХ, тражећи да се стави ван снаге док не буде донесена коначна одлука. Одговор се још чека.