Шта би могло да открије ново суђење Насеру Орићу?
Подсјећања ради, Орићу и његовом ратном колеги Сабахудину Мухићу суђено је по оптужби за злочин против ратних заробљеника у Братунцу и Сребреници 1992. године, односно за злочине у селима Залазје, Лолићи и Куњерац. Орића је Хашки трибунал 2006. осудио за ратне злочине по једној тачки оптужнице на двије године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и за мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.
Након жалбе на пресуду, Орић је 2008. проглашен невиним, пошто је Апелационо вијеће у Хагу тада закључило "да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993, али да доказ да су злочини почињени није био довољан за изрицање казне појединцу".
Галијашевић напомиње да је ова одлука судства у БиХ охрабрујућа јер даје наду да је гарнитура која је сада у правосудним системима почела озбиљно да ради свој посао.
- Сребреница је најболнија тачка односа Срба и Бошњака. Она је без сумње и симбол страдања, али је и симбол једног посебног тријумфа пропаганде. На Сребреници је пропаганда затворила сваку истрагу или дебату о улози страних обавјештајних служби у злочинима у Сребреници, прије свих француске и америчке. Затим, о одговорности холандског батаљона, о улози и нагодбама Била Клинтона, Жака Ширака и Алије Изетбеговића. Све је то остало у сјенци пропаганде слике која која је створена у Сребреници, а она је требало да замагли чињеницу да је тамо погинуло пуно Срба, више од три хиљаде и да су то радили људи који су били окупљени око Орића - наводи Галијашевић.
Дакле, у предметима која се тичу Орића, убијање и спаљивање села која су чак и покренула насиље у том дијелу Дрине, нису постали предмет ни судског ни тужилачког процеса. Ово је сада импулс ка томе и хоћу да вјерујем да је ово велики корак ка откривању тих злочина.
Галијашевић не вјерује да је овај потез Суда везан за неки "маркетинг" уочи избора. Он подсјећа да су и до сада само Срби били једини кривци и једини осуђивани, а Бошњаци врло ријетко, због чега мисли да ово може бити један добар преседан.
- Наравно, ово сада подразумијева ново вредновање постојећих доказа, али и могућност вођења и обнављања поступка. Јер ако се узме у обзир да су у првостепеном суђењу свједоци били Бошњаци, а међу њима и бивши предсједник Сребренице Ибран Мустафић, или команданти тадашњих бригада који су проглашавани лудима или су спречавани да свједоче, да је било уцјене и подмићивање свједока, све то је резултирало да такве законске поступке нова кадровска констелација у правосуђу БиХ није хтјела да толерише и оборила је пресуду која има и те како друштвени и политички значај - истиче он.
Галијашевић наглашава да су могући протести од дијела странака за које је Орић национални херој, али не мисли да би то могло да доведе до неких озбиљнијих тензија. Он указује на могућност да се у све умијеша међународни фактор јер неће жељети да се разоткрије њихова улога у свему што се дешавало у Сребреници и околини.
- Наравно да је међународна заједница дубоко окрвавила руке на Бошњацима у Сребреници, а сада их крвари над Србима у пропагандном смислу, сатанизујући Србе. Наш је интерес да знамо шта је у ствари тада и Алија Изетбеговић у име Бошњака договорио са Билом Клинтоном и Жаком Шираком. Да ли је договорио бројку од 5.000 мртвих Сребреничана? Да ли је договорио оно о чему прича тадашњи шеф полиције из Сребренице Хакија Омеровић да пет хиљада људи страда да би било на другој (српској) страни бомбардовања НАТО-а и да би Сребреничани дошли да живе у Глогошћи? - пита Галијашевић.
Он подсјећа да су послије дешавања у Сребреници почели напади на српске положаје од стране НАТО-а у оквиру операције "Намјерна сила", кад су ракетирана складишта муниције, командни пунктови, ровови... Из те операције су, наставља он, започете још двије такве војне операције које су подразумијевале спаљивање читаве једне трећине Озрен планине и масовна убиства, а том приликом су спаљена 22 села, 12 вјерских објеката и један средњовијековни манастир.
Дјеловање Запада је, дакле, и те како било активно у свему овоме:
- Наравно да ће они жељети да спрече даљи развој процеса који би понудио неке нове одговоре о њиховој улози у свему и о улози Алије Изетбеговића, који у ствари и јесте највећи гробар бошњачког народа - тврди Галијашевић.
Галијашевић напомиње да је ово прилика да се исправе грешке и покаже улога међународне заједнице.
На питање да ли је ово пут који би могао да докаже да Срби нису једини кривци за Сребреницу, одговара:
- Одговорност више не упућује само на једну страну, према Србима, него догађаје у Сребреници посматра у контексту одговорности укупних ратних циљева и Запада и Алије Изетбеговића, али и многих других актера. Нарочито исламских земаља којима је требала једна исламистичка жртва да би се "гурало" тада и палестинско питање.
По избијању рата у БиХ Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта Штаба Територијалне одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног предсједништва Сребренице.
Предводио је, тврдили су медији уочи суђења у Хагу, многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница. Орић је хеликоптером евакуисан са сарадницима у јулу 1995, прије него што је војска Републике Српске заузела Сребреницу, на подручје под контролом тзв. Армије БиХ.