Чувајте се сунчевог зрачења и када нисте на плажи
Сунце зрачи инфрацрвеним зрачењем (ИР), видљивом свјетлошћу и ултраљубичастим зрачењем (УВ). Од укупне сунчеве енергије која долази до површине Земље, највећи дио зрачења од чак 54 до 56 одсто представља инфрацрвено зрачење, 39 одсто је видљиво свјетло и око пет до седам одсто представља ултраљубичасто зрачење.
Приликом дугог излагања сунцу оштећење коже изазивају ултраљубичасти зраци, а инфрацрвени зраци најдубље продиру у кожу.
Дерматолози упозоравају да је инфрацрвено зрачење четири пута јаче и штетније од ултраљубичастог и да доводи до многобројних и дугорочних оштећења коже. Чак продире најдубље у кожу, изазивајући бројна оштећења ДНК, због чега се директно повећава ризик од појаве рака коже.
Др Данијела Милчић подсјећа да се нежељени ефекти сунчевог зрачења не виде одмах, осим у случајевима када се интензивно изгори на сунцу, што може некада да буде болно и драматично.
Оштећења на кожи, како је указала, могу довести до стварања преканцероза и разних врста карцинома коже који се јављају тек након више година од нашег неодговорног понашања.
Заштита од штетног сунчевог зрачења најважнија је код дјеце, а др Горан Вукомановић, каже да се прије одласка на море у путну апотеку обавезну спакује крема за сунчање.
- Битно је да се изабере адекватна заштита од сунца са високим заштитним фактором, препоручена за узраст дјетета и да се дијете радовно маже. Претјерано излагање коже сунцу већ од првог дана има велики утицај на стање коже током цијелог живота - нагласио је др Вукмановић.
Крема за сунчање се наноси на све дијелове коже десетак минута прије изласка на сунце, а треба одабрати креме које осим од ултраљубичастог штите и од инфрацрвеног зрачења.