Максимовићу оптужени Јурић и још двојица поломили седам ребара
"Жарко Ристанић и ја били смо посебно затворени у једну мању просторију, а та тројица војних полицајаца упадали су код нас ноћу, газили нас ногама и ударали чиме су стигли. Мени су на 14 мјеста поломили седам ребара, а Жарко је прошао још горе. То што су нам радили, нормални људи не могу ни замислити. А ми смо се, поред страшних болова, осјећали крајње понижено",испричао је Максимовић.
Он је потврдио да је познавао оптуженог Мату Живковића Ракијицу који је, како је рекао, ударао кога је стигао.
"Једном приликом командир војне полиције Пера Винцетић наредио је да се сви ошишамо да не добијемо вашке. Док сам чекао да дођем на ред, наишао је Ракијица и у пролазу ме ударио у врат тако да и данас осјећам посљедице", присјетио се свједок.
Он је навео да му је Жарко Ристанић рекао да су га тукли Ракијица, Кеми и извјесни Жика, те додао да су га они исте ноћи поново одвели у једну просторију гдје су га везали лисицама за радијатор.
"Кад је враћен, био је изнемогао. Само је тражио воду и умро на мојим рукама. Тада је ушао Ракијица са још једним војником и рекао ми да би Жарко био жив да сам му извукао језик", рекао је Максимовић.
Свједок је потврдио да су становници Орашја могли видјети како су војни полицајци према њима поступали и сјетио се ситуације када су их полицајци зими шмрком купали у комбију, а окупљене жене због тога негодовале до момента када су отјеране.
Он је истакао да је Ранко Остојић убијен у врбику поред Саве, те да је чуо да му је Ракијица пуцао у главу. Максимовић каже да је да је сазнао и да су Лука Пекић и Богдан Благојевић убијени, али да не зна под којим околностима.
Према његовим ријечима, у школи било је затворено око 200 људи из Букове Греде, Новог Града и Брода, међу којима је било и жена.
Он је рекао да су оне извођене, те да су по повратку причале да су силоване.
Свједок Мато Виљушић каже да је као командир резервног састава милиције у Орашју присуствовао акцији прикупљања оружја у Буковој Греди.
"Мој задатак је био да одаберем људе који ће осигуравати улаз и излаз из села. Када смо стигли, ја сам их распоредио и вратио се у центар гдје је већ била војна полиција и мени неки непознати војници. Стајао сам са стране и видио Перу Винцетића и Ракијицу. Војници и војна полиција је одлазила са сељанима који су се враћали са пушкама. Видио сам да је Мићо Гаврић на рамену донио сандук, али не знам шта је било унутра", рекао је Виљушић.
Он је додао да су оружје предавали у комбију из којег су се чули повишени гласови и псовке.
Виљушић је испричао како је видио да су непознати војници отишли са Мићом и још два цивила према дубини села, те да је након краћег времена чуо детонацију од гранате и рафалну паљбу. Након тога, тврди он, војници су се вратили сами, а он је након неколико дана чуо да су одведени цивили страдали.
Овај свједок је потврдио да су у изолацији у Средњошколском центру у Орашју били Срби из Букове Греде и Орашја. Његово задужење је било да одреди резервне полицајце да их чувају од евентуалне одмазде након страдања хрватског становништва у Видовицама.
Додао је да је људе из изолације могла извести само војна полиција, која је имала базу у Доњој Махали.
За ратне злочине над Србима у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.
Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.
Оптужница их терети за прогон српског становништва, убиства, затварање, мучење, силовања и друга нечовјечна дјела.
Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.
Суђење ће бити настављено 11. јула.