Крастев: Мигрантска криза кључни изазов за ЕУ
Крастев сматра да је, за разлику од краја 2016. када је широко прихваћена идеја да је тренутак ЕУ у историји прошао, у лљто 2017. побједа Емануела Макрона, најприје на предсједничким, а потом и на парламентарним изборима, засноване на "поносној проевропској платформи", вратила наду и навела многе Европљане да вјерују како је извјеснија даља интеграција него дезинтеграција Уније.
Оцијенио је да је "Макронов моменат" драматично промијенио расположење у Европи, али није ријешио ниједан проблем са којим се Унија суочава, као и да постоји реална могућност да избјегличка криза може да продуби јаз подјеле на Исток и Запад, али не нуди експлицитан одговор на питање шта ће се дешавати са ЕУ.
- Избјегличка криза је фундаментално промијенила стање на табели у Европи. Не може се објаснити напросто дотоком избјеглица или миграната радника. Међу многим стварима, то је и миграција свађа, емоција, политичких идентитета и гласова. Избјегличка криза је постала 11. септембар Европе - наводи Крастев.
За разлику од мишљења која кризу ЕУ посматрају кроз мањкавости њене институционалне архитектуре или је тумаче као исход демократског дефицита, он вјерује да је једини начин на који Европа треба да се суочи са ризиком распада јесте признање да је избјегличка криза драматично измијенила природу демократских политика на националном нивоу.
- Демократија као тип режима који фаворизује еманципацију мањина (геј параде, маршеви жена, политика афирмативне акције) замијењена је типом режима који ојачава предрасуде већине - оцијенио је Крастев.
Он је додао да Европљани више не сањају о некој далекој утопији, савршеној земљи у којој они желе да живе, већ да сада сањају о "Нативији удаљеном острву на које би непожељне странце могли послати без гриже савјести".
Отворене границе нису знак слободе
- Перверзни ефекат ове замјене теза је то што су Европљани почели да доводе у питање оно што су претходно прихватали. Отворене границе више нису знак слободе него симбол несигурности - сматра антрополог.
У својој књизи "Послије Европе", у поглављу "Источни дефицит саосјећања", Крастев каже да миграције изазивају подјеле и на Западу и као примјер наводи Њемачку у којој "сваки нови терористички напад повећава број Нијемаца који нису срећни због политике отворених граница коју заговара канцеларка Ангела Меркел".
Понашање источноевропских народа према избјеглицама сматра скандалозним.
Ставове премијера Словачке Роберт Фица, Јарослава Качинског у Пољској или Виктора Орбана у Мађарској и отпор становника Централне и Источне Европе доводи у везу са чињеницом да су грађани из тих дијелова Европе током највећег дијела 20. вијека имали везе с емиграцијом или бригом о имигрантима ("полонизација Европе").
- У ствари, данас више Бугара волонтира у случајевима "грађанског хапшења" избјеглица које нелегално прелазе границу него што волонтира приликом пружања помоћи избјеглицама - пише антрополог.