Усвојен Нацрт споразума о слободној трговини са Турском
Наводећи да ће Нацрт бити упућен Предсједништву на изјашњавање, Шаровић је објаснио да је ријеч о међународном уговору којим се унапређује трговина са Турском.
- Оно што је најважније у односу на ранија рјешења, јесте то да је први пут у уговор унесена одредба, према којој је обавеза Турске да БиХ сваке године обезбиједи квоту за извоз меса, с обзиром на то да су говедина и друге врсте меса до сада биле на пуној царинској стопи, без умањења царине, с тим да је турска влада једностраном одлуком сваке године одобравала одређену количину - прецизирао је Шаровић.
Он је додао да се друге двије значајне измјене постојећег уговора односе на приступ тржишту услугама и приступ јавним набавкама.
Када је ријеч о извозу из БиХ у ЕУ производа животињског поријекла, укључујући и млијеко и млијечне производе, Шаровић је оцијенио да се БиХ у овој години приближава европским стандардима.
- Морамо да ускладимо са европским стандардима да би наш производ могао да оде у ЕУ - рекао је Шаровић и додао да је суштина усвајање стандарда који ће омогућити извоз у било коју земљу, али и спријечити увоз у БиХ производа лошег квалитета.
Говорећи о увођењу квота Европске комисије на увоз челика и производа из челика у ЕУ, Шаровић је навео да је ријеч о штетној одлуци по привреду БиХ.
- Наш циљ треба да буде да Европској комисији предочимо документа и чињенице у којим би доказали да је ова одлука супротна Споразуму о слободној трговини и Споразуму о стабилизацији и придруживању, да штети интересима БиХ, да општа квота апсулутно не одговара малим економијама и малим извозницима као што је БиХ - истакао је Шаровић.
Према његовим ријечима, БиХ ће до 10. августа доставити своје јасно изјашњење о овом питању Европској комисији.
- Треба да будемо потпуно јасни и храбри и да Бриселу кажемо - да, ви сте погријешили по том питању, ви немате никакве аргументације и све што сте написали не односи се на БиХ - рекао је Шаровић.
Он каже да уколико су из квота изузети Лихтенштајн, Исланд и Норвешка, зашто не би могла и БиХ.
- Они морају то да промијене и то је потпуно јасан став. Такав став ћу да заступам. Саслушање ћемо имати 12. септембра, видјећемо ко ће да путује у Брисел, али то је нешто што треба да кажемо људима тамо - сматра Шаровић.
Говорећи о усвајању енергетске стратегије до 2035. године, Шаровић је изразио увјерење да ће БиХ добити овај документ.
- Важно је да свака земља има енергетску стратегију ради њеног статуса, кредибилитета. Све земље имају енергетску стратегију, ми немамо. Коначно смо се приближили том циљу и, уколико она добије зелено свјетло, то ће нам омогућити проступ енергетским и другим фондовима - поручио је Шаровић.
Шаровић је додао да постоје још једно или два питања које треба усагласити у наредна два дана, најављујући да ће обавијестити јавност о томе.
Шаровић је рекао да на дневни ред данашње сједнице, због неслагања одређених чланова Савјета министара, није увршћен ни Приједлог ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина.
- Чекаћемо неку нову прилику - рекао је Шаровић.