latinica  ћирилица
19/08/2018 |  10:12 | Аутор: СРНА

Осиромашеним уранијумом гађали људе, животиње, резервоар за воду...

Званични налаз Института за нуклеране науке у Винчи недвосмислено је потврдио сумње љекара у Болници Касиндо да је младић Жељко Самарџић тешко страдао од посљедица дјеловања осиромашеног уранијума, односно да је озрачен.
Посљедице НАТО бомбардовања - Фото: РТРС
Посљедице НАТО бомбардовањаФото: РТРС

Цијењени хирург, универзитетски професор и бивши директор Болнице Касиндо Славко Ждрале рекао је да је НАТО авијација средином 1995. године највише гранатирала насеље Павловац у тадашњем Српском Сарајеву, гдје је бомбардован велики резервоар питке воде, затим Лукавицу, касарну у Јахоринском потоку код Пала, радарске системе на Јахорини, као и српске војне положаје на Боријама у општини Источни Стари Град.

- Из разних извора сазнали смо да је НАТО тада користио пројектиле са осиромашеним уранијумом, од авио-бомби до пушчане и митраљеске муниције, који су имали велику разорну моћ и који су били радиоактивни. Посебно су нас забринуле вијести о томе шта се дешава са нашим људима који су живјели у Хаџићима, а који су се током трагичног егзодуса Срба из Сарајева преселили у Братунац - наводи се Ждрале.

У функцији тадашњег директора Клиничког центра Српско Сарајево, истиче он, имао сам редовне статистичке извјештаје о повредама, задесима и другим обољењима људи који су живјели и лијечили се на овом простору током одбрамбено-отаџбинског рата.

- Све те податке ми смо уредно анализирали, а 2000. године добијамо податак који је одударао од наших свакодневних евиденција - један број малигних обољења, односно злоћудних болести је изузетно "искочио" у односу на претходне године по броју случајева. Показало се да су малигна обољења коже, гастродигестивног тракта, респираторног система и болести крви нагло порасли за два или три пута, па чак и до четири и по пута - наглашава Ждрале.

Он наводи да је тада на болничком колегијуму установљено да се ти подаци знатно разликују од сличних података из 1996., 1997. и 1998. године, те да се након детаљне анализе дошло до одређених закључака према којима је већина малигних обољења констатована код пацијената који су у Болницу Касиндо долазили са подручја која су 1994. и 1995. године била бомбардована од НАТО авијације.

Према његовим ријечима, тада је уочено да су се забрињавајући подаци односили на Србе који су живјели у општини Хаџићи и који су били приморани да се иселе у Братунац.

- Ти људи су били директно изложени дејству НАТО бомбардера који су, бјесомучно и насумично, огромним бројем пројектила гађали Техничко-ремонтни завод Хаџићи. Увидом у медицинске картоне и отпусна писма пацијената који су се лијечили код нас и у Београду, јасно је било шта је узрок енормном повећању малигних обољења код ових несрећних људи. Међу сви тим пацијентима, запажамо посебан случај који ће нам, у медицинском смислу, бити водиља у нашим напорима да докажемо погубно дјеловање НАТО бомби са осиромашеним уранијумом не само на људе, него и на животиње, воду, земљу и природу у цјелини - појашњава доктор.

Он је навео да је ријеч о Жељку Самарџићу из насеља Брезовице, општина Источни Стари Град, коме су љекари у Болници Касиндо 1999. године одстранили злоћудни тумор дебелог цријева, али у фебруару 2000. године тај тридесетдвогодишњак има нови здравствени проблем, овај пут праћен губитком свијести, појавом одузетости лијеве стране тијела... због чега смо посумњали да је та малигна болест дала своје удаљене метастазе на мозак, те смо га послали на испитивање у Клинички центар Земун.

- Међутим, испоставило се да није ријеч о малигном обољењу, него је на његовим крвним судовима дошло до одређених промјена и крварења на мозгу. Након извјесног времена, код Жељка уочавамо и драстичне промјене на прстима лијеве шаке, који најприје мијењају боју, потом се јавља гангрена и ми смо били принуђени да извршимо ампутацију четвртог и петог прста. Нажалост, након три мјесеца код истог пацијента откривамо и тумор надбубрега, тако да је поново била неопходна операција. Када се и то завршило, ми се суочавамо са новим проблемима и не можемо да дођемо себи одакле тако младом човјеку три или четири малигна обољења, двије промјене на крвним судовима, на мозгу и на руци - наводи Ждрале.

Након разговора са Самарџићем, каже Ждрале, сазнаје да је овај младић током рата био на српском војном положају Борије гдје су биле смјештене хаубице, које је НАТО интензивно бомбардовао почетком септембра 1995. године, и када је погинуло више његових сабораца.

- На основу свега тога ми закључујемо да је он жртва дјеловања осиромашеног уранијума, не само приликом бомбардовања Борија већ је, с обзиром на "ружу вјетрова", био изложен и директном радиоактивном дејству пројектила који су испаљени на радаре на Јахорини. С обзиром на то, да смо провели опсежна истраживања, увидјели смо да сличне симптоме имају и војници западних сила који су учествовали у Заливском рату гдје је, такође, кориштена муниција са осиромашеним уранијумом - навео је Ждрале.

Он наглашава да је и њега и његове колеге посебно заинтригирао званичан одговор из Института за нуклеарне науке у Винчи, гдје су послали Жељка на преглед, који је потврдио све њихове сумње.

- Тај званични налаз недвосмислено говори о томе да је овај младић тешко старадао од посљедица дјеловања осиромашеног уранијума, односно да је Жељко озрачен. То значи да постоји тзв. аберација над одређеним хромозомима дјеловања радиоактивног зрачења - појашњава Ждрале.

У међувремену, наставља он, у Болници у Касиндолу од 2000. до 2002. године примљено је све више пацијената са сличним симптомима. Љекари констатују да је након пет година дошло до ерупције малигних обољења што показују и подаци других научника у свијету који су истраживали дјеловање осиромашеног уранијума на здравље и животе људи.

Ти временски интервали поклапају се и када је ријеч о страдању војника и цивила током НАТО бомбардовања Србије.

- На опасност од ових опаких болести ми смо још 2000. године упозорили домаћу и свјетску јавност на конференцији за новинаре у Болници Касиндо, али су међународни фактори тада све чинили да оповргну наше налазе. Тек када су се, након годину дана увјерили да и у Сарајеву, чији су грађани пили исту воду као и ми, такође расте број обољелих од малигних болести, почели су да озбиљно схватају наша истраживања и упозорења о погубном дјеловању осиромашеног уранијума на здравље људи, али и биљног и животињског свијета, што је потврђено и на стручној међународној конференцији у Бриселу 2001. године - каже Ждрале.

Наглашава да су стране државе нерадо прихватале и истраживале сличне примјере код својих војника, јер су их у случају признања очекивале обавезе исплата великих обештећења и накнада за обољеле припаднике мултинационалних снага.

Ждрале је навео да је све вријеме радио заједно са врхунским стручњаком доктором Трифком Гузином, који нажалост више није међу живима, а у свим тим напорима несебично и предано придружио се и доктор Марко Вуковић, са којим су заједно дошли до закључка да је осиромашени уранијум тешки метал као и жива или арсеник и који у природи приликом свог ослобађања, осим радиоактивног утицаја има и ефекат токсичног дјеловања тешког метала, који прави разарање и деструкцију у ћелији, у цитоплазми, у протоплазми људског организма, што доводи до бујања малигног ткива и великог поремећаја органског система.

Према његовим ријечима, посљедице дјеловања честица тешких метала могу бити присутне и на подручјима удаљеним и до 40 километара од мјеста дејствовања пројектилима са осиромашеним уранијумом или плутонијумом. Те токсичне твари директно или индиректно трују и ваздух, воду, земљу, као и људске органе, организам у цјелини.

- О страдању Хаџићана много је истраживао и забиљежио новинар и књижевник Недељко Зеленовић који је рођен на том подручју. И бивши предсједник НаСРС и наш колега, врхунски љекар Драган Калинић снажно се заложио да свјетској и домаћој јавности предочи резултате наших истраживања о страдању Срба након НАТО бомбардовања, али га је у томе спријечио тадашњи високи представник Педи Ешдаун, који га је, као и многе друге политичаре и угледне људе у Републици Српској, силом смијенио са функције - истиче Ждрале.

Он сматра да би Република Српска и њене институције требало да на овом плану слиједе потезе Србије и њеног парламента који су већ оформили стручни тим који ће да испита све посљедице НАТО бомбардовања по становнике Србије, и да путем међународних правних инструменета повуче конкретне потезе на санкционисању свих одговорних за злочине над српским народом.

Ждрале додаје да академик Вуковић већ покушава да путем Академије наука и умјетности Републике Српске покрене одређена истраживања, али да не зна поуздано колико је у томе одмакао.

- У сваком случају и он и Академија могу у великој мјери да рачунају и на мене лично, јер сам један од најмјеродавнијих стручњака за ту област, а и на Болницу у Источном Сарајеву као здравствену институцију која се већ дуже времена суочавала са овим проблемом. Такође, мислим да треба укључити и експерте из других научних области попут физике, хемије - сматра Ждрале.

Он упозорава да ништа од овога не смије бити заборављено, јер се још не зна какве посљедице по здравље могу задесити будуће генерације.

Најприје, поручује Ждрале, треба много више пажње посветити превентивним љекарским прегледима, јер се не смију затварати очи пред чињеницом да је број малигних обољења у порасту и да се у континуитету мора његовати и промовисати здравље људи.