Архивска грађа ускоро доступна и у дигиталном облику

У овој историјској бази података налазе се сви документи из управе, политике, здравства, просвјете и културе. Уз помоћ града, архивска грађа ускоро ће бити доступна и у дигиталном облику.

Најстарија зграда у Бањалуци, још из времена Аустро-угарске, некадашње Војне команде, изграђена је у периоду од 1878. до 1880. године. Од 1973. године ту је био Архив и Музеј Босанске крајине, а од 1992. је Архив Републике Српске.

"Поред канцеларије са сједиштем у Бањалуци, Архив Републике Српске располаже са канцеларијама које посједују депое у Добоју, Требињу, Фочи и Зворнику, чиме је на тај начин покривена архибска мрежа у Српској", рекао је директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић.

На врата ове зграде свакодневно долазе заинтересовани за документе због истраживачких и научних радова, али и због пројектне документације.

"Долазе средњошколци, студенти који пишу семинарске, дипломске, постдипломци, они који раде докторске дисертације до научника који пишу монографије, књиге, научне и стручне радове", навео је Стојнић.

Мала количина грађе већ је дигитализована, а градске власти најављују комплетну дигитализацију.

"Град Бањалука је итекако заинтересован да Архив успјешно ради, послује и да чува архивску грађу, поготово што се налази у објекту који је власништво града и хтјели смо да видимо како то све функционише и шта је то што у наредном временском преиоду треба да се уради", нагласио је предсједник Скупштине града Бањалука Зоран Талић.

Талић и Стојнић сагласили су се да је једино рјешење да се изгради намјенска зграда за архив, чиме би се ријешио проблем смјештаја архивске грађе за наредних 50 година.