Сви против Трампа, а резултат и даље неизвјестан
Од времена предизборне кампање за предсједника САД, када се борио за номинацију Републиканске странке, преко дуела са Хилари Клинтон и полагања заклетве - Трамп се сваки дан суочава са новом политичком или медијском "бомбом", која треба да га дезавуише или натјера да поднесе оставку.
Ту су безбројне афере са женама "сумњивог морала", које се након 20 година нагло појављују у јавности са низом оптужби које често нису доказиве или правно валидне, али редовно добијају пажњу чак и највећих америчких новинских кућа, које дају велики новац за интервјуе са њима.
Сталне су и оптужбе на рачун Трампа да је "руски човјек", покретање низа комисија, на парламентарном и највишем безбједносном нивоу које то треба да докажу.
Штампане су многобројне књиге и свједочанства бивших Трампових пријатеља или сарадника, у којима је он редовно приказан као неспособан, мантално неуравнотежен и опасан.
Све је више филмова који га третирају као највећу опасност за човјечанство - документариста и оскаровац Мајкл Мур управо је промовисао филм "Фаренхајт 9/11", што је алузија на дан Трамповог ступања на дужност предсједника САД и поређење са рушењем кула близнакиња у Њујорку 2001. године.
Мур у том филму Трампа чак пореди са нацистичким вођом Адолфом Хитлером.
Највеће свјетке новинске и интернет странице од Трампа су направиле "злог момка" који пријети да сруши свијет.
Ипак, сва та медијска пропагнада и даље не гарантује не само Трампов импичмент /смјену или оставку прије краја мандата/, већ ни његов сигуран пораз на наредним изборима.
САД никада економски нису боље стајале него у Трамповом мандату. Незапосленост је постала готово статистичка грешка, па се биљежи раст запослености и у црначким заједницма, у којима је Трамп проказан као расиста.
Са Мексиком је постигнут економски споразум, зид на граници америчко-мексичкој није подигнут, али је успостављена већа контрола.
Трамп на унутрашњем плану испуњава свој предизборни мото "Прво Америка" штитећи америчке произвођаче, а тиме и радна мјеста Американаца, док је улазак миграната из муслиманских земаља више контролисан.
Војска биљежи никад већи буџет, а договор са Сјеверном Корејом је постигнут иако то нико није очекивао. Трамп је цинично поручио да би неки други политичари већ били кандидовани за Нобелову награду /алудирајући на Барака Обаму/.
Политички аналитичари, чак и они који нису наклоњени Трампу, све то објашњавају чињеницом о којој главни амерички медији углавном ћуте, а то је да је дошло до промјене свијести бирача. Односно да политичка пропагнада, манипулације забавним садржајима, и "амерички начин живота" више нису довољни.
Незадовољство структуром и стилом политике у Вашингтону отело се контроли медија и показало да су жеље оних који имају моћ и власт у великом раскораку са реалношћу.
Медијске анкете и резултати избора прије двије године открили су тај јаз, а Трамп је означен као "прст у оку" америчке администрације и стратега система.
Због тога ни чињеница да је Трамп, са приватним животом и својом политиком, изложен сталној медијској салви такозване унутрашње државе, односно стратега система, није гарант за њихову побједу.
Један број политичких аналитичара сматра да садашњег предсједника САД може да побиједи само неки "иновативнији Доналд Трамп".