latinica  ћирилица
21/10/2018 |  08:49 ⇒ 09:07 | Аутор: СРНА

Вјештачка представа о рату у БиХ може да буде исправљена

Представу да су Срби једини кривци у грађанском рату у БиХ могло би да разбије формирање нечег сличног Раселовом суду који се бавио ратом у Вијетнаму, сматра бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић.
Владислав Јовановић (Фото: atvbl.com) -
Владислав Јовановић (Фото: atvbl.com)

Јовановић је навео да је једна од идеја, коју је својевремено изнио предсједник Републике Српске и новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, сазивање међународног скупа експерата, на коме би се објективно сагледали догађаји 90-тих година у БиХ.

"Нешто слично је већ урађено у вези са ратом у Вијетнаму, када је формиран такозвани Раселов суд са циљем да се утврди објективна истина. Он је имао само морално дејство на ширу свјетску јавност, није бог зна како утицао, али је на неки начин натјерао Америку да убрза крај том рату", рекао је Јовановић за Спутњик.

Он истиче да би међународна експертска конференција могла евентуално да одигра улогу тог Раселовог суда и "мало разводни цементирану представу да су Срби једини кривци, јер у једном грађанском рату не може бити невиних".

"То што су хтјели да створе слику о жртвама и једином кривцу и по логици и по чињеницама историјским, не може да се одбрани", рекао је Јовановић.

Након што је извјештај о српским жртвама у рејону Сребренице, који је 1993. сачињен и достављен Американцима, а потом нестао и тек недавно лоциран у згради на Ист риверу, каже Јовановић, УН би морале да ту информацију објаве у својим редовним службеним списима, па да она затим циркулише по свијету.

"Затим би Србија требало да представи истину о југословенској кризи, супротстављајући је оној истини коју је Запад наметнуо", рекао је Јовановић.

Он наводи да је предложио да се права оцјена грађанског рата у БиХ повеже и са чињеницом да Срби у БиХ и Србија уопште нису ни хтјели рат, јер су пристали на кантонално уређену независну БиХ, али да на то није пристао Алија Изетбеговић и Америка.

"Некоме је значи одговарало да се питање независности БиХ ријеши другим путем, не мирним него ратним, и из тог рата су изашле разне несреће, укључујући и Сребреницу, Подриње. Та права истина би могла да исправи вејштачку представу о рату у БиХ, а кроз то и да умањи значаја и тежина оног што су они извели укључујући и пресуду Хашког трибунала о наводном геноциду", рекао је Јовановић.

Он је изразио увјерење да тадашњи амбасадор СР Југославије при УН добио налог да извјештај о српским жртвама у рејону Сребренице преда генералном секретаријату УН са молбом да се дистрибуира члановима Савјета безбједности.

"То је редован поступак у таквим ситуацијама, поготову када се ради о значајним документима. Како сам обавијештен, тај извјештај је послат, али је дријемао у фиокама скоро двије године да би био објављен негде крајем 1995. када је Дејтонски споразум био при крају. То је метод који су побједници у Хладном рату увелико практиковали када су се односили према српском фактору уопште и према Србији од почетка југословенске кризе, а нарочито током сукоба у Хрватској и БиХ", навео је Јовановић.

Он је оцијенио да је "ријеч о методу селекције информација и саботаже, који су колонијалистичке силе развиле за покорене народе".

Бивши амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић истиче да је извјештај направио социолог Миливоје Иванишевић и да га је 1993. године однио у ЦИА.

Танасковић је објаснио да је Иванишевић прикупио податке о српским жртвама, превасходно цивилним, у рејону средњег Подриња, идентификујући прецизно радом на терену и жртве и починиоце".

"С обзиром на то, да су вијести о злочинима над Србима систематски прикриване, сматрали смо да би било веома корисно да се такав документ појави негдје, превасходно на Западу", навео је Танасковић.

Истиче да је помогла позната новинарка Нора Белов, која је у настојању да Запад стекне праву слику о збивањима у БиХ, обезбиједила да документ буде преведен на енглески, те да он у својству специјалног изасланика тадашњег предсједника СРЈ Добрице Ћосића оде у Вашингтон да га предочи Американцима.

Он се присјећа да је у Стејт департменту имао врло непријатан разговор са будућим амбасадором САД у Хрватској Питером Галбрајтом, а одбила је да га прими Ен Волкер, савјетница тадашњег предсједника САД Била Клинтона.

Танасковић додаје да се Белова тада пожалила на једном пријем тадашњем шефу ЦИА Џејмсу Вулзију, па је добио прилику да у сједишту ЦИА представи тај извјештај.

"У Ленглију су ме примила двојица службеника, који су рекли да је то најбоље урађен извјештај о цивилним жртвама са простора бивше Југославије, али су додали свој политички коментар - Ви вјероватно немате илузије да ово може промијенити слику, јер карте су подијељене, ваше карте су без адута у овом тренутку. Међутим, ако желите, ви то оставите код нас, па једнога дана - ко зна за шта се ово може употребити", рекао је Танасковић.

Упитан може ли документ који је у међувремену пронађен бити искоришћен у наставку суђења ратном команданту муслиманских снага у Сребреници Насеру Орићу, Танасковић је рекао да се ту мало шта може очекивати, уколико се не донесе политичка одлука да би требало да буде осуђен и неко од тамошњих муслимана.

"На Косову и Метохији имамо еклатантне примјере људи над којима висе оптужбе за страшне злочине, а они се данас третирају као политичари од угледа. Нема документа који би нешто промијенио, али је свакако добро да се та грађа пронађе на моралном плану, а можда и политичком, ако се околности промијене - а оне се у свијету мијењају", констатовао је Танасковић.

Он је оцијенио да будући да постоје реалне шансе да неком од косовских Албанаца буде суђено за злочине, то могло да има посредан утицај на јачање свијести о томе да је велика лаж прекрила и рат у БиХ.