latinica  ћирилица
20/11/2010 |  16:32 | Аутор: СРНА

ЗАВРШЕНО ТРОДНЕВНО ЗАСЈЕДАЊЕ САБОРА СПЦ

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ завршио је тродневно засједање рашчињењем бившег владике Артемија и враћањем у чин монаха, те позивом вјерницима да помогну обнову Хиландара, као и обнову земљотресом погођеног Краљева, саопштено је из СПЦ.
Сабор је протестовао због хапшења архиепископа охридског Јована на бугарској граници по македонској потјерници и његовог неправедног прогањања, послије судске фарсе против њега у Македонији, те апеловао на државни врх Србије, као и на предсједника Бугарске Георгија Прванва, да он буде ослобођен из притвора у Бугарској, гдје се налази. У саопштењу се додаје да је формирана нова епархија Крушевачка, са сједиштем у Крушевцу, од дијелова нишке, жичке, шумадијске и браничевске епархије, а начелно је прихваћено стварање још двије епархије на подручју највеће епархије у СПЦ - Архиепископије београдско-карловачке. Епископима на тлу Америке повјерен је задатак да проуче могућност административне подјеле тамошњих епархија, а покренуто је и питање оснивања посебне епархије за Аустрију, са сједиштем у Бечу, с обзиром на реалне духовне потребе и на величину и број верника садашње Епархије средњеевропске. Сабор је, између осталог, донио и одлуке које се тичу предстојећег обиљежавања 1700. годишњице Миланског едикта (313-2013), којим је свети цар Константин Велики дао слободу хришћанима Римског царства и поставио темеље хришћанске Европе, као и одлуке које се односе на успостављање службе војних свештеника у Војсци Србије. У саопштењу се наводи да је Сабор, под предсједавањем патријарха Иринеја, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану црквеног јединства, рашчинио Артемија, послије упознавања са свим релевантним чињеницама и исцрпне расправе. Додаје се да је то Сабор учинио због доказаних и од самога Артемија потврђених најтежих канонских кривица, односно свештенослужења и поред забране, одбијања послушности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира СПЦ на Космету, чак уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монаха у тим манастирима. У саопштењу се наводи да се Сабор бавио рјешавањем стања у епархији Рашко-призренској, оптерећеној многим невољама, уз додатни проблем неканонског дјеловања бившег епископа Артемија и својеврсне секте његових поклоника и присталица. Истиче се да је такво понашање Артемија кулминирало, управо у току засједања Сабора, самовољним напуштањем манастира Шишатовца у Срему, одбијањем послушности Сабору, изричитим непризнавањем саборских одлука и покушајем насилног преузимања манастира и објеката СПС на Косову и Метохији, као и узурпације јерархијске власти у Епархији рашко-призренској. У саопштењу се напомиње да је на мјесто новог епископа рашко-призренског именован владика Теодосије, досадашњи викарни епископ липљански. Сабор је поздравио успостављање пуног црквено-административног јединства Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора истоимене епархије Митрополије новограчаничке. Сабор је апеловао на све вјернике СПЦ да, упркос тешкој економској кризи, помогну даљу обнову манастира Хиландара на Светој Гори, који је настрадао у пожару прије неколико година, као и обнову кућа и других објеката у Краљеву и околини, уништених или оштећених у недавном земљотресу. Сабор је свој рад започео 17. новембра саборним служењем свете архијерејске литургије у манастиру Раковици, крај Београда, и служењем парастос за покој душе блаженопочившег патријарха српског Павла поводом прве годишњице његове смрти. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји СПЦ, осим поглавара аутономне Охридске архиепископије, архиепископа Јована и епископа средњеевропског Константина.