Додик: Српска репрезентација у Сарајеву никад јача
Додик је рекао да власт на нивоу БиХ још није формирана јер бошњачка страна није била спремна и нема већину за коју они сматрају да је довољно стабилна.
- И они се, на неки начин, плаше да пусте нас унутра због система одлучивања и чињенице да су од пет делегата у Дому народа, који је кључни орган за доношење свих одлука, из моје партије четири - рекао је Додик, који је и лидер СНСД-а, за Телевизију Пинк.
Он је истакао да су, с друге стране, Срби и Хрвати направили своје политичке репрезентације у складу с Уставом и да су били спремни прије Нове године да формирају власт.
Додик је истакао да је очекивао да ће до краја марта бити формирана власт на нивоу БиХ и да је све указивало на то, појаснивши да је на нивоу БиХ немогуће да се направи коалиција него се на нивоу органа БиХ "све саставља".
- То траје већ дуже вријеме и поприлично је заморно. Већ је то помало и досадило, на крају крајева - рекао је Додик.
Према његовим ријечима, неће бити калкулација као у претходном периоду.
- До сада се калкулисало. Дођу странци, извуку једног, извуку двојицу и добијете као у претходне четири године власт која је потпуно подређена политичком Сарајеву. И сад враћамо ствар, сада је власт, Срби који долазе у Сарајево, су подређени и долазе из Бањалуке. Бањалука је та која одређује коју политику ћемо водити тамо, а не Сарајево - рекао је Додик.
У БиХ НЕМА ЈЕДИНСТВЕНОГ СТАВА О НАТО
Предсједавајући Предсједништва БиХ рекао је да у БиХ нема одлуке о НАТО јер не постоји јединствен став - Република Српска је јасно рекла да неће у Сјевероатлантски савез, док Хрвати и Бошњаци то желе.
Додик је нагласио да је апсурдна ситуација да амерички предсједник Доналд Трамп упорно говори против НАТО, док амерички званичници када дођу на ове просторе врше притисак да се уђе у ту алијансу, као и када британске дипломате говоре - идите у ЕУ, а Британија из ње излази.
- Као и Србија, још се опорављамо од НАТО бомбардовања. Перцепија наших људи је да су то људи који су дошли да нас побију. Како ми одједном да прихватимо ту врсту приче? Наравно, у неком рационалном смислу, то је огроман савез и не би требали да будете против њих или да се склоните из видокруга - рекао је Додик.
Према његовим ријечима, Срби не желе НАТО границу на Дрини.
Он је навео да нека врста сарадње Србије и БиХ са НАТО постоји у оквиру Партнерства за мир, али да то очигледно њима није довољно јер су Хрватска и Турска у НАТО и за Бошњаке и Хрвате је разумљиво да желе у тај савез.
Додик је поновио да је Народна скуштина Републике Српске донијела резолуцију којом се изјаснила о том питању и да позиција Српске о НАТО остаје непромијењен.
СРБИ НЕ ВЈЕРУЈУ ХАШКОМ СУДУ
Српски члан Предсједништва БиХ рекао је, уочи изрицања другостепене пресуде у Хагу бившем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, да је могуће да побиједи "нека правда", али да је одавно, као и српски народ, престао да вјерује у исправност тог суда који својим одлукама није дао основу за помирење у БиХ.
- Немогуће је да је само једна страна крива. Како да имате повјерење када је кажњено цјелокупно војно и политичко руководство, а са друге стране је /ратни командант такозване Армије БиХ/ Насер Орић, о чијим су звјерствима странци правили емисије још у току рата на Си-Ен-Ен-у, ослобођен у Хагу и у политичком суду у Сарајеву? - рекао је Додик.
Према његовим ријечима, Караџић је у жалбеном поступку, а низ питања је остало без одговора.
- Је ли Караџић учествовао у нечему? Је ли донио неку одлуку? Је ли некога убио? Је ли донио одлуку о нападу на цивиле? Да они буду стријељани? Није нигдје. О чему је онда ријеч? Каква је то прича о колективној одговорности, о командној одговорности? Како онда Американци не одговарају за командну одговорност? Само ми одговарамо за командну одговорност - рекао је Додик.
Он је подсјетио да је након смрти Алије Изетбеговића пред јавност изашао тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун и рекао да је "смрт спријечила његово процесуирање".
- Добро, онда је моје питање, зашто сте чекали да умре? Зашто га нисте процесуирали? Тако је и са /Фрањом/ Туђманом. И онда хоће да вас натјерају да имате повјерење и на томе се све завршава - рекао је Додик.
Он је навео да је у посљедње вријеме било изјава и од судија и од службеника Хашког трибунала да су нестали документи, докази и много шта друго.
- То је само поткријепило и ојачало наше неповјерење. Чињеница је да је тамо неко склањао доказе. Да је неко монтирао ствари. То није кажњиво. То је дозвољено. Поготово када се ради против Срба. Тако да ја том суду одавно не вјерујем - закључио је Додик.
ДАВАЊЕ НОВЦА ЗА ОСТАНАК МИГРАНАТА - АЛАРМ ЗА СРПСКУ
Српски члан Предсједништва БиХ рекао је да нико не зна колико има миграната у БиХ, те оцијено да сама чињеница да Европа нуди озбиљан новац да ти мигранти остану, представља неку врсту аларма за Републику Српску.
- То је за нас нека врста аларма. Ми у Републици Српској смо рекли - у реду, нико их неће дирати, али их нећемо овдје ни угошћавати и смјештати у центре - рекао је Додик.
Према његовим ријечима, за сада је званичан податак о 4.000 миграната, али колико их је тачно у БиХ нико не зна.
Он је оцијенио да је граница БиХ порозна и да је досадашња власт у Сарајеву игнорисали чињеницу што мигранти пролазе, те да се сада виде лоши ефекти такве, неодговорне политике.
Додик је нагласио да се види да ту постоје неке друге тенденције, које нису само хуманитарног карактера, него и питање гдје се стационирају.
Он је навео да су мигранти претежно смјештени у Федерацији БиХ, у области Бихаћа, гдје су починили много насиља и пљачки, па је и локално становништво веома узнемирено и тражи помоћ.
Говорећи о нападу на двије џамије на Новом Зеланду и повезивању нападача са Србима, Додик је оцијенио да је ријеч о политизацији и да то раде српске комшије из региона.
Он је додао да БиХ има једног потпуно неодговорног амбасадора, муслимана, у Аустралији, који покрива Нови Зеланд, који је "потрчао" да објасни оно што су неки видјели - имена ликова из српске историје исписана на оружју нападача.
- Онда нам кажу да ми треба заједно са њима да живимо, а они не пропуштају прилику да оклевећу Србе и поставе их у негативан контексту, у жељи да се према Србима предузимају што негативније посљедице - рекао је Додик.
Говорећи о БиХ, Додик је навео да није било нимало лако зауставити преношење надлежности са Републике Српске на БиХ, те оцијенио да данашња БиХ није она дејтонска, него "никаква Босна", у коју више нико не вјерује.
- БиХ је бачена у неку орбиту за коју Европљани вјерују да је припремају за ЕУ, а већина људи не вјерује у Босну. Не вјерују ни сами странци - рекао је Додик.
Када је ријеч о изградњи моста на Сави који ће бити веза са Хрватском, Додик је рекао да се напокон кренуло са процедурама, након што је је хрватска страна дуго опстурисала пројекат јер је калкулисала, сматрајући да инфраструктирни објекат треба да прави ЕУ, гдје јој је граница.
- Они /Хрватска/ су избјегавали да дају свој дио новца, који није у суштини велики - рекао је Додик, напомињући да је Српска направила ауто-пут од Бањалуке до Градишке и дошла до Саве.
Он је напоменуо да је преко Бањалука најкраћи пут од Мађарске, преко Хрватске до Сплита, те навео да је план Српске повезаност примарно са ауто-путем за Београд, а потом и да се "спусти" ауто-путем према Купресу, а одатле је најближи средњи Јадран.
Када је ријеч о мосту на Дрини, код Братунца, Додик је рекао да до сада БиХ није била способна због опструкције да ријеши формална питања у вези са изградњом приступни пут, јер је начин живота у Сарајеву - опструкција, али да је сада то питање ријешено и треба неколико мјесеци да се то направи.
- Ако било шта дође из Републике Српске да се ради, рачунајте на ту опструкцију. Ту не треба имати никакве илузије... БиХ је подијељена по много чему. Данас у Сарајеву нема 150.000 Срба који су истјерани, али нема ни Бошњака у оном обиму који је био у Српској, то је резултат рата - рекао је Додик, те оцијенио да у Српској постоји плебисцитарна подршка Републици Српској.
Говорећи о туристичком потенцијалу Српске, Додик је нагласио да је лоцирано неколико туристичких центара, међу којма Андрићград, Јахорина, Требиње, а потенцијале имају и Зворник, Бијељина и Бањалука.
Он је рекао да Јахорина привлачи велики број људи не само зими, него и љети и има шта да понуди, док је у Вишеграду, којем је пријетио одлив становништва, уз помоћ режисера Емира Кустурице направљен Андирћград, који је прошле године регистровао 400.000 посјетилаца.
- Вјерујем, да није било Андрићграда, Вишеград би изгубио знатан број свог становништва. Андрићград је утицао не само да се остане, него да се народ почео и враћати - каже Додик.
НАСИЉЕ И УПАДИ У ИНСТИТУЦИЈЕ НЕПРИХВАТЉИВИ
Српски члан Предсједништва БиХ рекао је да су неприхватљиви сцене насиља и упади у институције током протеста дијела опозиције у Београду, те да Србији нису потребна таква дешавања у условима када је у главном фокусу егзистенцијално и национално питање Косова.
- Не би требало да се било чим што се у Србији дешава смањи преговарачка снага српске стране. Чак сам сигуран да постоје они који су жељели баш из тог разлога да искористе дешавања у Београду да би смањили снагу - рекао је Додик и нагласио да је за Републику Српску изузетно важно да је Србија снажна.
Он је оцијенио да су протести у Београду били потребни вјероватно онима који ће сутра моделирати састанке, на којима ће представнике Србија када дођу да разговарају о Косову, питати - а шта се дешава у Београду.
- Колико сам разумио, Србија није забрањивала демократски израз који се зове шетња. Без обзира колико то било мало иритантно, људи су имали право да то раде. Али, доћи у позицију да уђете у зграду јавног сервиса /РТС/, то је већ озбиљна ствар. Ако тамо показујете претензије за насиљем, онда сте у проблему и са законима и перцепцијом - рекао је Додик.
Он је оцијенио да су највећи губитници управо они који су то организовали, јер тешко је објаснити упад у зграду РТС-а.
- Бар из досадашње историје знамо, ако упадате у такву зграду, у националну телевизију, онда се тамо остаје, не излази. Они очигледно нису имали снагу да то спроведу - рекао је Додик.
Он је навео да у свијету постоји нека врста помодарства да се безгранично шета и на тај начин показују одређени, како се говори, грађански ставови, додавши да у Србији то није био проблем, док се то не претвори у насиље.
Додик, који је и лидер СНСД-а, навео је да се то и у Бањалуци препознаје и да је већ виђено, те подсјетио да је прије пет до шест година и тај град био изложен организовању једног озбиљног "као политичког протеста" на шта је одговорио одржавањем на истом мјесту у исто вријеме политичког скупа његове странке.
- Онда су кренуле неки разни друштвени покрети, али то је помодарство - истакао је Додик.
Додик је навео да га је прије пар дана у Бриселу један од европских комесара питао шта се дешава са покретом Правда за Давида, те да је рекао да се "ево два до три мјесеца не дешава уопште".
Додик је рекао да је случај страдања Давида Драгичевића питање не за њега, него за суд и тужилаштво.
- И данас мислим да је ту било највише спекулација. Тужилаштво је под притиском протеста одредило, вјероватно на бази неких доказа, да се ради о убиству и да је то починило НН лице. А годину дана нису успјели да то докажу - рекао је Додик и додао да је ту једино надлежно тужилаштва.
Он је додао да је кренула и политизација тог случаја и да је у Бањалуци евидентирано пет Британаца који су три до четири мјесеца на мрежама окупљали ту масу.
- Мијењали су мјеста боравишта и тек када смо их лоцирали и били спремни да их приведемо, они су нестали - додао је Додик.
Додик је оцијенио да је политизација тог случаја озбиљно штетила Бањалуци, која је имала све предиспозиције да пошаље сјајну поруку о свом развоји и статусу, те напоменуо да је град ушао у најужи избор за кандидатуру за европску пријестоницу културе.
Он је додао да је слање такве поруке највише наштетило имиџу града у којем се за пар дана отвара највећи Делта шопинг центар.