Представљени нови резултати о посљедицама НАТО бомбардовања
- Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везано за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу дјеце дјеловао одређени фактор да она буду осјетљивија на настанак малигне болести" - рекао је председник Комисије Дарко Лакетић.
Истакао је да је од суштинског значаја да се идентификује узрочник. Објаснио је да су за потребе научно-медицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код дјеце која су рођена у централној Србији, прије и послије НАТО бомбрадовања.
КЛакетић је у Скупштини Србије истакао да је фокус истраживања био на дјеци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.
Према његовим ријечима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту.
За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вјероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.
Када су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код дјеце до четири године су неуроектодермални, од пет до девет година се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори.
- Уколико примијетимо да се подаци и та стопа ризика и стопа обољевања за неку генерацију разликују, ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је узроковао да та дјеца буду појачано осјетљива на настанак одређених малигних болести - објаснио је Лакетић.
Он каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999. године у узрасној групи од пет до девет године гдје су испитивали малигне болести крви.
"Страдање Србије се не смије заборавити"
Значајан пораст обољевања је постојао и у групи од 15 до 18 година али резултати, када је ријеч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.
Истраживање, истиче Лакетић, недвосмислено показује да су више генерација у одређеном осјетљивом периоду биле изложене неком факору који их је учинио осјетљивијим за обољевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту.
Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свијест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године и додао да се то не смије заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.
- Ми смо земља жртва која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину - рекао је Лакетић.
Подсјетио је да је Комисија за утврђивање посљедица НАТО бомбрадовања по здравље становништва основала прошле године Народна скупштина.
Како је рекао, ова власт је послије много година почела први пут да говори о томе да је неопходно утврдити посљедице по здравље људи и животну средину коју је изазвало коришћење муниције са осиромашеним уранијумом.
Обимна документација је тим поводом стигла из италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала обољевања италијанских војника на КиМ.
Лакетић истиче да су паралелно са тим прикупљали информације путем исказа грађана и података из здравствених установа о обољењима која могу имати везу са токсинима које комисија истражује.