Други дан конференције о Сребреници: Оптужбе за геноцид супротне стварним дешавањима
Екатерина Јурјева Пољгујева, новинар часописа "Совјетска Русија" из Москве, рекла је данас да су оптужбе против Срба за геноцид супротне стварним дешавањима у Сребреници, те да је у томе свему неспорна негативна улога међународног фактора.
- Заузимање Сребренице 1995. године од стране Војске Републике Српске и каснија дешавања нису екстраординарни догађај. Нису геноцид који су над муслиманима починили Срби, већ једна епизода грађанског рата", оцијенила је Пољгујева у Бањалуци на међународној научној конференцији о теми "Сребреница, стварност и манипулације - која се одржава с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и око ње од 1992. до 1995. године.
Она је навела да је дјеловање Војске Републике Српске имало карактер одговора и да је било условљено неопходношћу да се заштити српско становништво тог подручја.
- Нема ниједне чињенице која би потврдила да су генерал Ратко Младић или други високи команданти наређивали да се униште муслимани у Сребреници. Реални ратни злочини који су тада извршени против муслимана били су неорганизовани ексцеси. Они подлијежу кажњавању, али не могу да се тумаче као геноцид - рекла је Пољгујева и додала да је истина о Сребреници важна и ради будућности Срба и Републике Српске.
У реферату бившег амбасадора Савезне Републике Југославије у УН Владислава Јовановића се истиче да је оснивање Хашког трибунала било у интересу САД и њихових савезника да остваре одмазду над Србима и трајно их представе као негативце са геноцидним поривима.
- То су захтевали геополитички и други интереси САД, који су били испред правичности. Показало се да је помирење три страна у окрутном грађанском рату у БиХ било у другом плану, иако је било наведено као главни циљ - наводи Јовановић.
Он пише да је мандат Хашког трибунала, блиског САД и НАТО, био да кажњава и проскрибује, а не да заиста мири, те да је српска страна у рату у БиХ унапријед одређена као далеко највећи кривац.
- Хашке пресуде и оптужнице следиле су проценат кривице у рату, утврђене од ЦИА - 70 одсто Срби, 20 Хрвати и 10 одсто Бошњаци. То се односило и на висину казни и тежину оптужница. Овај трибунал није допринео помирењу и историја међународног кривичног правосуђа према њему неће бити благонаклона - пише Јовановић.
Пуковник Марко Тривић, који је био један од команданата у Дринском корпусу, рекао је на конференцији да је операција Војске Републике Српске "Криваја 95" на заузимању Сребренице изнуђена.
Он је додао да је мјешовита колона /28. дивизије такозване Армије БиХ и војно способних мушкараца/ представљала легитимни војни циљ и да борбена дејства српских снага против те колоне за вријеме њиховог пробоја према Тузли нису представљала ратни злочин.
У реферату новинара, истраживача и публицисте из Швајцарске Александра Дорина се истиче да су манипулације злочинима Срба у Сребреници производ оркестрираног дјеловања многих кругова да би се српски народ окарактерисао геноцидним и прогласио јединим кривцем за рат и страдања у БиХ.
Он напомиње да је циљ био и да се политичко-војни врх Срба ратни злочин и геноцид.
- Судовима у Сарајеву и Хагу очигледно није стало до истине, да докази за такве злочине изађу на видјело и да се сходно утврђеним чињеницама предузме одговарајућа одговорност. То је не само невиђени скандал на међународном нивоу већ и истовремено трагичан примјер расизма према српским жртвама и цијелом српском народу - наводи Дорин.
Публициста из Сребренице Ибран Мустафић оцијенио је да је у Сарајеву испланиран сценарио за Сребреницу и реализован од оперативаца страних служби с циљем прибављања алибија за бомбардовање положаја Војске Републике Српске, али и због предстојећих радних дешавања на Космету, те да је број страдалих Бошњака драстично увећан.
Мустафић је у реферату на међународној конференцији о Сребреници, која се одржава у Бањалуци, истакао да је такав сценарио био потребан и за успостављање Хашког трибунала да би се уцјењивали Република Српска и Србија.
- Евидентно је да је тешки ратни злочин у заштићеној и демилитаризованој зони Сребреница добро испланиран, те реализован од оперативаца страних служби, финансијски и медијски подржаних од војних и политичких моћника, углавном западних земаља. Циљ је био прибављање алибија за бомбардовање положаја Војске Републике Српске и слабљења позиције Републике Српске на предстојећој Мировној конференцији у Дејтону - навео је Мустафић.
Он сматра да је народ Сребренице неспорно жртвован зарад "виших циљева".
- Осуда српског народа за злочине је реална, али је неприхватљива оцјена планског уништавања Бошњака, јер су бројке страдалих драстично увећане, односно приписани су многи који су на било који начин страдали и прије операције у Сребреници - напоменуо је Мустафић.
Професор Даласког универзитета у САД Ванде Шиндлеј указала је на ћутање међународне јавности за злочине над Србима у Подрињу током протеклог рата, те истакла да је услиједило наметање колективне одговорности Србима за геноцид над муслиманима у Сребреници, чиме се стално манипулише.
Шиндлејова је подсјетила да су усташе починиле највећи геноцид у Другом свјетском рату по пропорционалном броју становника и да готово за то нико није одговарао, као и да су геноцидне намјере потврђене и у протеклом рату.
Она је напоменула да је Ватикан подржавао геноцидну политику НДХ усмјерену на уништавање православног становништва по принципу трећину Срба побиј, трећину прекрсти у католичанство а трећину протјерај.
Невенко Врањеш са Факултета политичких наука у Бањалуци истакао је да се на плећа српског народа непримјерено ставља велика кривица, с каквом нису били суочени ни нацисти
Он сматра да Хашки трибунал и Суд БиХ нису исто и правично приступили процесуирању ратних злочина у БиХ о чему говори непропорционалан број Срба и тежина кривичних дјела за која се терете у поређењу са другим народима, што указује на очигледну селективност и арбитрарност међународног и домаћег правосуђа на штету Срба.
Врањеш, који је реферат за конференцију радио са Милорадом Којићем из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, каже да Хаг није испунио примарни задатак успостављања мира и повјерења, као и да противуставно наметнути правосудни систем у БиХ селективно проводи правду проглашавајући Србе јединим кривцима за протекли рат.
- То не доприноси смањењу међунационалних тензија у БиХ и отежава изградњу ефикасније државне заједнице у интересу свих грађана и народа - поручио је Врањеш.
Бугарски публициста Чивиков Жерминал у свом реферату подсјећа да је на признању Дражена Ердемовића из 10. диверзантског одреда заснована прича о масовном убиству у Пилицама код Сребренице у јулу 1995. године.
Према његовим наводима, то "искрено" признање /да је учествовао у убијању 1.200 људи/ служи као доказ против других лица, попут Радована Караџића и Ратка Младића.
"Тужилац касније моли суд да Ердемовићу изрекне што мању казну и он постаје крунски свједок Хашког трибунала. Када се узме у обзир тежина злочина у Пилицама, чињеница да је суд признање Ердемовића узео као довољан доказ против других лица је апсурд. Поменути, иако је егзекутор масовног убијања, постаје крунски свједок, а не оптужени за злочин", нагласио је Жерминал.
Новинар београдског листа "Вечерње новости" Драган Вујичић упозорио је да је у парламентима у свијету донесено више од 30 резолуција о "српском геноциду у Сребреници" из којих могу настати закони према којима ноторна лаж постаје светиња.
Вујичић је подсјетио на "рад" муслиманског екстремисте из Канаде и оснивача институције за "изучавање геноцида" у тој земљи Емира Рамића који је навео да правоснажне пресуде међународних судова у Хагу, а посебно двије резолуције о геноциду у Сребреници усвојене у канадском парламенту, представљају основ за покретање поступка изгласавања закона о кажњивости негирања геноцида у Сребреници.
- Сљедећа ствар након могућег доношења закона биће да плаћамо одштете. То је врло озбиљна ствар - упозорио је Вујичић.
Скуп се одржава у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске, а организатори су Организација страјешина Војске Републике Српске, Независни универзитет Бањалука и Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку.
Професор Независног универзитета у Бањалуци Слободан Жупљанин рекао је данас да је током рата било злочина на свим странама, али да је само Србима "натоварен" геноцид у Сребреници с циљем разграђивања Републике Српске у корист унитарне БиХ под доминацијом Бошњака.
- Уз такву геноцидну тактику према Српској и Србима све су мање шансе за компромис и конструктивну развојну политику БиХ. Не смијемо никада дозволити унитаризацију БиХ - рекао је Жупљанин.
Жупљанин је реферат за ову конференцију урадио са колегом Зораном Калинићем.
Професор из Источног Сарајева Никола Мијатовић подсјетио је да су правни експерти и одбране првог предсједника Српске Радована Караџића и генерала Ратка Младића дошли до доказа да са списка 6.800 наводно погинулих и стријељаних муслиманских екстремиста њих 1.000 није рођено у Сребреници, Братунцу и сусједним општинама, као ни на другим просторима бивше Југославије и Европе.
Мијатовић је оцијенио да у Сребреници није почињен геноцид над муслиманима, већ над Србима, те да закључке и материјале са конференције треба превести и послати свјетским владама.
У реферату форензичара Љубише Симића наведено је да је за потпуну слику о стварном броју тијела у масовним гробницама у вези са Сребреницом било потребно пребројати бутне кости.
- По тој анализи број тијела је 1.923, колико је пронађено бутних костију. То је скоро дупло мање од броја у извјештајима Хашког трибунала - 3.658 и четири пута мање од броја 8.000 којим се манипулише већ двије деценије - оцијенио је Симић.
У реферату професора америчког Универзитета у Невади Мајкла Правице наведено је да су сви "научници" који су нагло изрекли своју пресуду о геноциду у Сребреници то учинили без чињеница, чиме су "појефтинили" право значење појма геноцид.
- Показали су и да политика често превладава и контролише интелектуалну елиту, те `научнике` ставља у функцију одређених интереса - навео је Правица.
Скуп се одржава у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске, а организатори су Организација страјешина Војске Републике Српске, Независни универзитет Бањалука и Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку.