Ашкраба: Живот су ми спасили фочански хирурзи
- У Дому здравља у Калиновику пружена ми је прва помоћ, а онда сам превезена у болницу у Фочу. Одмах сам упућена на операцију, а 13 хирурга је током четири, пет часова све учинило да ме спасе. Јако сам крварила, плућа су ми била отворена и у њима, као и поред кичме, имала сам гелере. Лијева рука и неколико ребара били су сломљени, а током операције извађена ми је слезена - навела је Ашкраба.
Она је додала да је током 15 дана на интензивном одјељењу била животно угрожена, те да су јој хирурзи, након 22 дана, повремено вадили дренове.
- Са мном у болници били су Јелена Бозало и Игор Козомара. Јелена је била пуна гелера, чак и по лици, а обоје су имали оштећене унутрашње органе, психички су били растројени и стално су плакали. Тешко нам је пало када смо чули да је Станислава погинула - рекла је Ашкраба.
Она се присјетила да је кроз стакло видјела људе који су из Калиновика побјегли од гранатирања, који су долазили да поздраве њу и друге рањене ученике.
Ашкраба је рекла да и данас има гелере у тијелу и здравствене проблеме због рањавања, те да је констатовано да је 80 одсто инвалид.
Ашкраба, чије је дјевојачко презиме Нишић, имала је само 14 година када је као ученица осмог разреда са неколико својих вршњака преживјела гранатирање, док је Станислава Копривица на лицу мјеста смртно страдала.
Свједочећи о овом страшном догађају у Суду БиХ, Ашкраба је данас испричала да су те суботе ученици осмог разреда требали прославити матуру и да је са Јеленом Бозало, Млађенком Јововић, Давором Марковићем, Игором Козомаром и Станиславом Копривицом кренула према школи.
"Пуцало се од раног јутра, а прва граната је пала поред кафића `Ламбада` након чега смо се сакрили у једну зграду. Када се смирило дошли смо у школу, у којој смо ради безбједности смјештени у ходник. Ту смо пјевали јер смо прослављали матуру", испричала је Ашкраба.
Настављајући свједочење, рекла је да су их након пола сата или сат, по двоје пуштали да иду кући.
- Ми смо се скупљали у центру Калиновика када се из правца Бјелимића и Љуте чуло испаљење друге гранате. Станислава и ја смо пошле до киоска да се сакријемо. У једном моменту била је магла, дим. Пала сам преко Станиславе, била сам свјесна и осјећала страшне болове - објаснила је Ашкраба.
У Дому здравља, испред којег је пала и трећа граната, прва помоћ јој је пружена у ходнику. Ту су, каже, већ били Јелена Бозало и Игор Козомара који су се жалили на болове. Након тога, санитетом је пребачена у Фочу.
Током унакрсног испитивања одбране Рамиза Дрековића, Ашкраба је рекла да у Калиновику, у којем су само падале гранате, није виђала српске војнике.
Рамиз Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ, поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.
Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц, да изврше неселективно гранатирање Калиновика насељеног Србима.
У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица, те разорено више објеката.
Суђење ће бити настављено 14. маја.