latinica  ћирилица
16/05/2019 |  09:58 ⇒ 20:01 | Аутор: РТРС

Прихваћено задужење од 10,9 милиона КМ по пројекту енергетске ефикасности

Народна скупштина Републике Српске усвојила је одлуку о прихватању задужења Српске према Свјетској банци - Међународној банци за обнову и развој за додатно финансирање по Пројекту енергетске ефикасности у БиХ у износу од 10.910.796 евра. Ријеч је о 40 одсто укупног кредита за БиХ који износи 27.276.989 евра.

16.31 - Народна скупштина је усвојила и Нацрт стратегије за унапређење положаја старих у Републици Српској од 2019. до 2028. године, чији је циљ омогућавање здравог и активног старења, враћање породичних вриједности и моралних норми и развијање међугенерацијске солидарности.

Скупштина је усвојила и Нацрт стратегије за унапређење сексуалног и репродуктивног здравља у Републици Српској за период 2019-2029. година којом је предвиђено да систем здравствене заштите обезбиједи доступну и квалитетну заштиту сексуалног и репродуктивног здравља.

Посланици су усвојили и извјештај о раду и извршењу финансијског плана - буџета Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству за 2018. годину, као и извјештај за прошлу годину о раду Омбудсмана за дјецу Републике Српске.

К знању је примљен извјештај за прошлу годину о раду Омбудсмена за људска права БиХ, а у вези с тим је, на приједлог Клуба посланика СДС-а, усвојен закључак у коме парламент Српске тражи од Омбудсмана да сачини и у року од 90 дана достави на разматрање специјални извјештај о заступљености конститутивних народа у институцијама БиХ, са акцентом на заступљеност Срба у структури влада и других институција кантона и Федерације БиХ.

Након гласања о апсолвираним тачкама дневног реда, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић закључио је рад четврте редовне сједнице.

16.00 - Народна скупштина размотрила је Приједлог одлуке о прихватању задужења Републике Српске према Свјетској банци-Међународној банци за обнову и развој за додатно финансирање по Пројекту енергетске ефикасности у БиХ у износу од 10,9 милиона евра, што је 40 одсто укупног износа кредита за БиХ који износи 27,3 милиона евра.

Представник Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Милош Јокић, образлажући приједлог ове одлуке, рекао је да је рок отплате кредита до 32 године, а период одгоде плаћања седам година урачунат у рок отплате.

Он је рекао да је плаћање главнице полугодишње, док је каматна стопа шестомјесечна референтна стопа за евро.

- Циљ овог пројекта је унапређење енергетске ефикасности у зградама јавног сектора и пружање подршке за развој и реализацију прилагодљивих модела финансирања енергетске ефикасности - истакао је Јокић.

15.30 - Омбудсман за људска права БиХ Љубинко Митровић је у завршној ријечи о том извјештају рекао да ће ова институција одреаговати у складу са законом и својим надлежностима када је ријеч о жалбама посланика Народне скупштине у вези са недовољном заступљеношћу представника Срба у органима власти у Федерацији БиХ.

- Иницијативу о томе може поднијети и група посланика у парламенту Српске - рекао је Митровић.

Он је навео да се стање у области правосуђа треба унаприједити новим законодавством и реформама.

Митровић је рекао да се о људским правима увијек мора водити рачуна, али у складу са надлежностима, те да треба уредити област плаћања алиментације.

Он је, одговарајући појединим посланицима опозиције, рекао да првенствено надлежно тужилаштво треба да да одговор када је ријеч о случају страдања младића из Бањалуке Давида Драгичевића.

У извјештају о раду Омбусмана за људска права БиХ се наводи да се највећи број жалби овој институцији односио на повреде грађанских и политичких права /1.819 предмета/.

- Затим слиједе жалбе које су се односиле на кршење економских, социјалних и културних права /825/, кршења права дјеце /216/, све облике дискриминације /208/, права особа лишених слободе /144/, повреде права особа са инвалидитетом /46/ и националних и вјерских мањина /8/ - наводи се у извјештају.

У извјештајном периоду омбусманима се обратило укупно 13.130 грађана.

13.59 Шеф Клуба посланика СДС-а Миладин Станић указао омбудсманима за људска права БиХ на недовољну заступљеност представника српског народа у институцијама у ФБиХ, упозоривши да је у Кантону Сарајево међу 13 чланова Владе само један Србин.

Станић је нагласио да Срба нема у власти и када је ријеч о кантонима гдје је већински хрватски народ, као и да у ФБиХ има проблема на плану коришћења ћирилице.

Он је, између осталог, поручио да треба основати алиментациони фонд Српске, што је подржао посланик СНСД-а Срђан Мазалица, рекавши да је о томе упознат и премијер Српске Радован Вишковић.

- Циљ је да се донесе закон и оснује такав фонд, јер самохране мајке требају имати обезбијеђена примања - рекао је Мазалица.

Потпредсједница Народне скупштине Соња Караџић Јовичевић сматра да једнака права у вези са алиментационим фондом треба да имају и самохрани очеви.

13.25 Институција Омбудсмана за људска права БиХ је лани запримила укупно 3.266 жалби, или 106 више него годину раније, а у извјештајном периоду завршено је 3.240 предмета.

У извјештају се наводи да се највећи број жалби односио на повреде грађанских и политичких права /1.819 предмета/.

- Слиједе жалбе које су се односиле на кршење економских, социјалних и културних права /825/, кршења права дјеце /216/, све облике дискриминације /208/, права лица лишених слободе /144/, повреде права лица са инвалидитетом /46/ и националних и вјерских мањина /8/ - навео је омбудсман за људска права БиХ Љубинко Митровић, образлажући извјештај о резултатима активности Институције омбудсмана за људска права БиХ за 2018. годину.

Он је рекао да се омбудсманима у извјештајном периоду обратило укупно 13.130 грађана, те да су раду ове институције, заједно са предметима пренесеним из претходних година, евидентиране укупно 5.303 жалбе.

Грађани су се жалили и на неправилности у спровођењу конкурсних процедура, неуплаћивање доприноса за пензијско и здравствено осигурање, незаконито отказивање уговора о раду, спорост надлежних тијела у поступцима остваривања права из радног односа и слично.

Када је ријеч о предметима дискриминације, у извјештају се наводи да се највећи број жалби /60/ односио на мобинг као посебан облик дискриминације на радном мјесту, затим на дискриминацију по основу националног или социјалног поријекла, чланства у синдикату или другом удружењу, на основу старосне доби, вјере и етничке припадности.

У извјештајном периоду Омбудсмани за људска права БиХ су издали 317 препорука у 351 предмету. Урадили су више специјалних извјештаја, а надлежним тијелима поднијели су осам иницијатива за измјене и допуне закона.

13.00 Народна скупштина размотрила је извјештај о раду Омбудсмана за дјецу Републике Српске, у којем се наводи да је током прошле године ова институција поступала у укупно 672 појединачна предмета, од којих је 551 отворен по пријавама, 49 покренут по службеној дужности, док су 72 предмета пренесена из ранијег периода.

Омбудсман за дјецу Републике Српске Драгица Радовић је у завршној ријечи захвалила је свим посланицима за исказано повјерење и подршку раду ове институције.

Посланик СНСД-а Милица Ловрић рекла је да подржава рад Омбудсмана за дјецу Републике Српске и његов извјештај за прошлу годину. Ловрићева је истакла да се у извјештају указује да у појединим случајевима нису уважене препоруке Омбудсмана за дјецу. Она је рекла да подржава препоруку Омбудсмана за потребу обавезне вакцинације дјеце, те да се залаже да се кроз образовни систем едукују о репродуктивном здрављу и о свим опасностима од наркоманије и алкохолизма.

Посланик СДС-а Иванка Марковић сматра да је потребно адекватно ангажовање надлежних институција у заштити дјеце код појаве вршњачког насиља у школама, те ефикасније тужилачке одлуке када су оштећена права дјетета. Марковићева је указала и на потребу заштите дјеце од насиља употребом информационих технологија, те редовну едукацију родитеља о свим могућим појавама злоупотребе дјеце.

12.15 Омбудсман за дјецу Републике Српске Драгица Радовић рекла је да је током прошле године ова институција поступала у укупно 672 појединачна предмета, од којих је 551 отворен по пријавама, 49 покренуто по службеној дужности, док су 72 предмета пренесена из ранијег периода.

Образлажући годишњи извјештај о раду Омбудсмана за дјецу за 2018. годину Радовићева је рекла да су подносиоци пријава, прије свега родитељи, један или оба, који су у извјештајном периоду поднијели 407 пријава.

Она је рекла да је Омбудсман за дјецу у извјештајном периоду упутио 12 препорука, сачинио два посебна извјештаја и дао два мишљена у вези са остваривањем права дјетета.

Према њеним ријечима, пријаве се односе највише на лична права и заштиту од насиља, повреде личних права, односно на остваривање права дјетета на контакте са родитељем са којим дијете не живи, повјеравање дјетета, док пријаве на заштиту од насиља указују на вршњачко насиље, занемаривање дјеце, сексуално насиље и друге појаве.

Када је ријеч о остваривању права дјетета на издржавање након развода брака, Радовићева је истакла да је избјегавање доприноса у издржавању веома озбиљан облик родитељског занемаривања.

Радовићева је закључила да је Омбудсман за дјецу и у претходном извјештају указивао на потребу што скоријег доношења закона о оснивању алиментационог фонда, чиме би дјеца у овој области добила потребну сигурност и заштиту.

11.50 Народна скупштина размотрила је данас извјештај о раду и извршењу финансијског плана - буџета Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству за прошлу годину, према коме су одобрена 74 захтјева за лијечење 64 дјеце у иностранству, за шта је уплаћено 1.541.972 КМ.

Представник Фонда Јасминка Вучковић је у завршној ријечи о овом извјештају у Народној скупштини захвалила посланицима за подршку раду тог фонда.

11.00 Посланик СНСД-а Денис Шулић рекао је да Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству оправдава своју улогу и постојање, показујући солидарност цијелог друштва Српске.
Шулић је истакао да јавност и становништво треба више упознати о активностима и могућностима које пружа Фонд солидарности, те је апеловао на банке у Српској да се одрекну провизије на уплате средстава у тај фонд.

- Са циљем лијечења дјеце треба остварити бољу комуникацију са свим представништвима Српске у иностранству - додао је Шулић.

Потпредсједник Народне скупштине Жељка Стојичић оцијенила је да је Фонд солидарности испунио сва очекивања која су пред њега постављена.

- Рад Фонда је јаван и транспарентан и он добро сарађује са другим невладиним организацијама, као и фондовима у Србији. Чак се и земље у окружењу интересују за оснивање сличног фонда - рекла је Стојичићева и изразила очекивање да ће Фонд радити успјешно и у наредном периоду.

-------------------------------------

Фонд солидарности до краја прошле године одобрио је 74 захтјева за лијечење 64 дјеце у иностранству, за шта је уплаћено 1.541.972 КМ, рекла је представник овог фонда Јасминка Вучковић.

Она је навела да су дјеца упућивана у здравствене установе у Њемачкој, Шпанији, Аустрији, Италији, Швајцарској, Белгији, Русији, Словенији и Турској.

У извјештају се наводи да је на рачунима Фонда солидарности на дан 31. децембар 2018. године било 6.018.220 КМ, те да је увид у њихово стање на доступан на интернет страници Фонда здравственог осигурања Републике Српске, те да се свакодневно ажурира.