Због нерада Сарајева - Српској стоје пројекти милионске вриједности
- Министарство спроводи пројекат "Енергетска ефикасност у БиХ" који се финансира кредитним задужењем Српске према Свјетској банци. Народна скупштина је усвојила одлуку о прихватању задужења за додатно финансирање за другу фазу од 10 милиона евра, што ће омогућити кориштење средстава од осталих развојних партнера и фондова, укључујући и грант средства Зеленог климатског фонда - изјавила је Голићева Срни.
Она је напоменула да је услов за кориштење средстава од осталих развојних партнера и фондова финансијско учешће влада Републике Српске и Федерације БиХ, што Српска обезбјеђује додатним финансирањем Свјетске банке.
Голићева је подсјетила да је ова одлука у Народној скупштини донесена једногласно, што довољно говори о значају самог пројекта, али то ништа не вриједи када због тога што власт на нивоу БиХ није формирана не може бити потписан супсидијарни уговор за овај кредит, нити га има ко ратификовати.
- Надамо се да ће та средства бити оперативна у овој години, али сада цијели процес кочи неформирање власти на нивоу БиХ и застој који је евидентан у Парламентарној скупштини БиХ. Ми смо све своје обавезе извршили - нагласила је Голићева.
Она је подсјетила да је, захваљујући испуњавању свих обавеза према Конвенцији о климатским промјенама, БиХ једина у Европи добила донаторска средства из Глобалног зеленог фонда, и то у оквиру пројекта "Повећање улагања у јавне објекте са ниском емисијом угљеника у БиХ".
Голићева истиче да је Зелени климатски фонд обезбиједио 17,3 милиона долара за Српску и ФБиХ за нови пројекат из области енергетске ефикасности, који ће, између осталог, допринијети преласку са кориштења фосилних горива на обновљиве изворе енергије, креирању нових радних мјеста, дугорочном смањењу загађења ваздуха и заштити здравља грађана.
- Веома је битно нагласити да, осим материјалних уштеда, пројекти енергетске ефикасности доприносе ангажовању домаће грађевинске оперативе и произвођача грађевинских материјала и опреме - појаснила је Голићева.
Она је поновила да су до сада енергетски обновљена 33 објекта у 20 општина у Српској, чија је вриједност 17 милиона КМ, као и да је у плану да до 2023. године, колико је предвиђено да траје друга фаза пројекта, енергетски буде обновљено још 30 до 40 јавних објеката, а приоритет ће имати општине које нису биле обухваћене првом фазом.
Говорећи о плутајућем отпаду у Врбасу, Голићева је напоменула да тај проблем није настао недавно, када је пукла заштитна мрежа у Еко-центру "Бочац" и када су тоне отпада заустављене на брани Хидроелектране, већ је ријеч о ескалацији немара општина низводно од језера, односно федералних општина.
- То се показало и на недавно одржаном састанку који смо организовали с циљем рјешавања овог проблема. Иако су позвани, на састанак нису дошли ни представници федералног Министарства туризма и екологије, као ни све позване општине из ФБиХ. Позиву су се одазвали само представници општине Јајце који су навели да имају једну мрежу за сакупљање отпада из своје општине, што доказује да имају одговоран приступ проблему - рекла је Голићева Срни.
Она сматра да је неопходно превентивно дјеловати, прије свега у федералним општинама и заједничким снагама са ФБиХ обезбиједити средства за санацију мреже на ријеци Врбас, те поставити још једну мрежу изнад локације Еко-центра "Бочац" ради спречавања или смањивања дотока отпада.
- ХЕ "Бочац" не смије бити једина адреса која ће, према свом плану, једном годишње чистити накупљени плутајући отпад. Неопходно је да се разговара на нивоу ентитетских електропривреда и нађе начин да и хидроелектране које су узводно од ХЕ "Бочац" учествују у чишћењу овог отпада, као и "Електропривреда Републике Српске" уз помоћ републичког Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност и федералног Фонда за заштиту животне средине - навела је Голићева.
Према њеним ријечима, Министарство ће инсистирати код надлежних федералних институција на креирању конкретних приједлога и обезбјеђивању новца за реализацију заједничких пројеката за оба ентитета.
- Изградња мреже у Еко-центру "Бочац" коштала је око 80.000 КМ, али само мрежа није рјешење, проблем је и како отпад сакупити и гдје га збринути - напоменула је Голићева.
Говорећи о проблему загађења полихлорованим једињењима и тешким металима у Пословној зони "Инцел" у Бањалуци, Голићева је за Срну навела да то питање захтијева хитан мултисекторски приступ и интервенцију, у који треба да се укључе републичке институције, град Бањалука и власници објеката у овој зони.
Она је напоменула да Министарство и даље инсистира на максималном ангажману инспекцијских органа.
- У оквиру пројекта "Еколошки прихватљиво управљање постојаним органским загађујућим материјама у индустријском и сектору управљања отпадом", који реализује УНДП БиХ, интервентно ћемо дјеловати у спречавању даље ескалације овог проблема. У тај процес би требало да буду укључени и Министарство здравља и социјалне заштите и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске - каже Голићева.
Она сматра да се проблемом загађења на подручју данашње Пословне зоне "Инцел" требало бавити одмах по престанку рада некадашњег гиганта, имајући у виду да су ту некада производила водећа предузећа у области хемијске индустрије.
- Прије него што кренемо са санацијом тог земљишта треба да утврдимо, на основу анализа које врше инспекцијски органи и запослени у Институту за заштиту и екологију Републике Српске, колика је тачно та површина и колико дубоко у земљи се налазе опасне супстанце - навела је Голићева.