ШЕФИК АЛИЋ ОСУЂЕН НА ДЕСЕТ ГОДИНА ЗАТВОРА

Апелационо вијеће утврдило је да је Алић лично одговоран за нечовјечне радње према четири заробљеника, који су ухапшени у августу 1995. године. Утврђено је да Алић није спријечио ни упозорио Ел Хабри Теуфика у малтретирању и убијању тих заробљеника. Предсједавајући вијећа, судија Хилмо Вучинић је истакао да је Алић, у вријеме оружаних сукоба између тадашње Армије БиХ и Војске Српске Крајине, у својству помоћника команданта батаљона " Хамза ", поступао супротно Женевској конвенцији из 1949. године, јер није предузео одговарајуће мјере за безбједност заробљених српских војника. "Алић је био одговоран за заштиту живота Мирка Деветака, Петра Стамболије, Пере Боросина и Бранка Башића, који су заробљени током војне акције `Олуја` 5. августа 1995. године. Четворицу заробљеника је, осим Алића, испитивао и застрашивао нерегуларни војник, над којим је оптужени имао ефективну контролу - Ал Харби Теуфик, који их је касније убио", прецизирао је Вучинић. Другостепену пресуду Алићу вијеће изрекло је на основу исказа свједока и видео-снимка Мехе Велагића, који је лично свједочио пред овим судом. Вучинић је рекао да је на основу тога и материјалних доказа, Апелационо вијеће утврдило да је Алић имао статус команданта, што је одбрана негирала током суђења, те да не постоји ниједан доказ да је покушао спријечити застрашивање и убиство српских војника. "Снимак показује заробљавање четири српска војника и Алићево опхођење према њима. На њему се види да их и он испитује и малтретира, као и његово пасивно држање према Теуфиковом непријатељском, изузетно пријетећем и агресивном понашању према заробљеницима. Он га није спријечио, ни упозорио у нечовјечном поступању, него се у два наврата и сам у томе прикључио", рекао је Вучинић. Суд је Алићу одредио притвор који може трајати до упућивања на издржавања затворске казне, а најдуже у трајању од девет мјесеци. У казну ће бити урачунато вријеме које је Алић провео у притвору у периоду од 4. новембра 2006. до 3. октобра 2007. године. Адвокат Сенад Крехо најавио је да ће на пресуду уложити жалбу трећестепеном вијећу, Уставном суду БиХ, па чак и Суду у Стразбуру. Првостепеном пресудом Суда БиХ од 11. априла 2008. године Алић је ослобођен одговорности за злочине над ратним заробљеницима Војске Српске Крајине. Алић је био помоћник команданта батаљона "Хамзе" за безбједност. Тај батаљон је био у саставу 505. бригаде Армије БиХ. РЕАГОВАЊА НА ПРЕСУДУ Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Недељко Митровић, оцијенио је данас да пресуда коју је Апелационо вијеће Суда БиХ изрекло помоћнику команданта батаљона "Хамзе", Шефику Алићу, представља охрабрење да ће се доћи и до главног и одговорног за страдања Срба на том подручју - тадашњег команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића. Према оцјени Митровића, Дудаковић је произвео огромне српске жртве, неколико десетина хиљада лица је протјерано, више од 1 200 убијено, а велики број Срба се још увијек води као нестало. Према његовим ријечима, Дудаковић је одговоран и уништавање материјалних добара јер су војници под његовом командом уништили многе сропске куће. Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина, Јанко Велимировић, поздравио је пресуду Апелационог вијећа Суда БиХ којом је помоћник команданта батаљона "Хамзе", Шефик Алић, осуђен на 10 година затвора због ратног злочина над заробљеним припадницима Војске Српске Крајине, у августу 1995. године. Велимировић сматра да одлука Апелационог вијећа Суда БиХ отвара пут да се пресуди и осталим учесници догађаја из августа 1995. и да се до краја испита одговорност батаљона `Хамзе. Он оцјењује да је правосуђе БиХ ипак почело да озбиљније рјешава предмете који се односе на злочине против Срба у БиХ.