Шта доноси реформа високог образовања?

Интернационализација универзитета, већа сарадња са високошколским установама из региона и Европе, већи број семинара и студијски програми у сврху тржишног потенцијала студената - ово од најављене реформе високог образовања очекује деветнаестогодишњи Марко Јакшић. С обзиром на то да све побројано у Бањалуци није добио, одлучио је да школовање по завршетку Гимназије настави у Бечу.

- Са Правним факултетом у Бањалуци добија се добра база како би се право обављало унутар Републике Српске, БиХ и евентуално околних земаља. Сматрам да Правни факултет у Бечу нуди младима опцију да се на затварају у рам једне државе - каже он.

Због бројних предности и све веће доступности квалитетнијој настави, све више младих попут Марка, одлучује се на школовање ван граница Српске. Рјешење тог проблема, уз допринос развоју универзитета, очекују садашњи студенти.

- Мислим да се морају посветити како студирању, процесу студирања, тако и студентском животу генерално и томе како да од наших универзитета и градова гдје су наши факултети, направе права мјеста за развој једног студента - каже Филип Матић, студент и члан Сената Универзитета у Источном Сарајеву.

У складу са очекивањима прилично су амбициозне и најаве ресорног министра Срђана Рајчевића који, за сада, има подршку приврде. До 2022. године требало би да се осјете конкретни резултати. Први кораци биће предузети већ ове године у виду измјене Закона. Крајњи циљ реформе - уз више научно-истртаживачког рада, јесте трасирање пута за економију знања.

- Све ово што радимо, подређено је једном циљу - да дођемо у што скорије вријеме, кроз наше активности, до оних неопходних ресурса како би се привреда покренула на један тотално други начин - каже Рајчевић.

Саша Тривић из Уније удружења послодаваца Републике Српске сматра да је потребно радити на технолошком развоју привреде.

- Морамо тражити производе који су већег садржаја знања да бисмо могли опстати, тако да и привреди слиједи преслагивање - каже Тривић.

Док ресорни министар успјех реформе гарантује својом политичком каријером, тврдећи да времена за чекање више нема, професор Марко Ђого са Економског факултета у Источном Сарајеву у отвореном писму министру страхује да се све не сведе само на копирање рјешења из неке друге државе.

Зато предлаже промјену модела финансирања, полагање свих испита пред комисијом и увођење обавезе да будући наставници бар један изборни период проведу у сарадничком звању.

- Управо та степеница неопходности да се један изборни период проведе у звању асистента је оно што би опредијелило све људе који су заинтересовани у високомо бразовању да се орјентишу према најбољим студентима, да нема тог прескакања да из привреде прелазите на факултете, а да нисте били до добар студент - наводи Ђого.

Подсјетимо, Влада Српске прошле седмице, први пут је расправљала о ситуацији у високом образовању. Тренутно стање оцијењено је као тромо, застарјело и неефикасно, а након реформе очекује се да трећи стуб образовања у Српској буде раме уз раме са европским.