Решић: Закон ће непријављивање радника третирати као кривично дјело
- Опредијелили смо се и да прве пореске обвезнике, односно мале привреднике са до пет запослених који се први пут региструју, инспектори прате, налажу им мјере и едукују их и да их не кажњавају новчано јер сматрамо да нови мали привредници у почетку не могу познавати све прописе - наводи Решићева у интервјуу Срни. Поручује да је циљ оваквих мјера стимулисати привреднике да остану у Српској и отварају предузећа, те да им се помогне, а не да буду кажњавани.
Решићева истиче да је пословна заједница навела да често има проблем са преклапањем општинске и републичке контроле, те да нема координације, па ће нови закон одредити шта ће контролисати општина, а шта Република.
Она наводи да је циљ Министарства и Владе да локалне заједнице јачају, јер колико су оне јаке - јака је и Република Српска.
- Влада Републике Српске осмислила је посебну линију програма кроз који суфинансира учешће неразвијених локалних заједница да им не би, на примјер, због тога што тренутно за учешће у неком програму немају 10.000 КМ на располагању, пропало 100.000 КМ. Влада је обезбиједила прошле године 300.000 КМ додатних средстава за изразито неразвијене општине за пројекте које суфинансирају код трећих лица - појашњава Решићева.
Према њеним ријечима, од тих 300.000 КМ, утрошено је 290.000 КМ, а изразито неразвијене општине добиле су укупно милион КМ инвестиција.
- Сматрам да је то кључ да анимирамо изразито неразвијене локалне заједнице да добију средства јер им је тај новац заиста потребан - наводи Решићева.
Она истиче да је циљ отворити посебне програме за изразито неразвијене општине, будући да у било којим пројектним активностима увијек веће општине имају више шансе.
- Идеја је да се један пројекат дијели на два лота - један у којем ће се такмичити изразито неразвијене општине, а други за развијене општине, јер имају различите потребе, али и капацитет да дођу до средстава - додаје Решићева.
Говорећи о реформи јавне управе, Решићева појашњава да је Влада Републике Српске опредијељеност за реформу јасно исказала још 2006. године, што је потврдила пројектима, програмима и законима.
- Како су године пролазиле, Фонд за реформу јавне управе постао је тијело за себе, а Република Српска је остала на својој путањи да покуша промијенити одређене ствари - додаје Решићева.
Она подсјећа да је Српска увела централну базу матичних књига својим новцем без подршке Фонда за реформу јавне управе БиХ, а пред крај прошле године измијењен је цијели сет закона како би се матични број добио за један дан на једном шалтеру.
- То је наш циљ, то је за нас реформа, да радимо за наше грађане и да нам администрација буде боља. За нас је реформа и то што желимо у свим породилиштима у Републици Српској отворити матичне службе да би родитељи изласком из болнице могли оставити податке и кроз неколико дана добити родни лист - говори Решићева.
Она наглашава да реформа представља процес у којем је Српска остала усамљена.
- Не може ме нико убиједити да је обука на рачунару за државне службенике реформа, а то је оно што се финансира из Фонда за реформу јавне управе - закључује Решићева.
Коментаришући медијске написе да Омарска и Козарац траже да им се додијели статус општине, она каже да одувијек постоје такве жеље, али да Министарство није добило званичну иницијативу.