Тешка обнова Манастира Свети Архангели
Игуман Михајло истакао је да је братија, која је била прије њега у Манастиру, успјела да обнови један мањи конак 2005. године.
- Онда смо ми 2013. и 2014. обновили конак од 1.500 квадратних метара. Ту имамо 55 дуплих кревета где примамо народ. Отприлике, до два аутобуса народа можемо да примимо. Углавном се тим бавимо - рекао је игуман Михајло на добротворној вечери, организованој синоћ у Брчком ради прикупљања новца за помоћ у обнови тог манастира.
Он је напоменуо да Манастир има и параклис Светог Николаја Српског и Светог Лазара Четвородневног и да народ долази на молитве и богослужења.
Приштинске власти зауставиле су градњу цркве, започету 2016. године.
- Чекамо да дођу нове власти, неко ко ће нам поново дозволити да наставимо радове. Комплетну обнову манастира стварно је немогуће планирати у околностима у којима данас живимо у Призрену - напоменуо је игуман Михајло.
У Манастиру Свети Архангели живе три монаха и два искушеника, а помоћ у одржавању конака пружају им и двије жене из Призрена.
Игуман Михајло рекао је да је немогуће самостално дјеловати, али да их у манастиру има довољно за мисију коју Свети Архангели имају, а то је да буду гостопримница на путу људима који долазе у Високе Дечане, Пећку патријаршију и цијело подручје Косова и Метохије.
- Испод Шар планине су Свети Архангели и Душанов конак у којем и ми служимо и где народ долази да се одмори и укрепи и настави даље своје путовање - навео је игуман Михајло.
Он је додао да проблема као монаси немају и да су сви проблеми "у нама самима".
- Ако смо мирни са собом онда смо мирни и са целим светом. Тако да личних неких проблема нема. Одавно је смањен број људи који нешто добаце. Свакако да има и таквих појединачних случајева. Углавном, и ми и људи који живе ту већ смо навикли једни на друге. Албанци ме представљају као "онај велики поп" - рекао је игуман Тошић.
Манастир Свети Архангели код Призрена изграђен је у 14. вијеку недалеко од града Призрена и задужбина је цара Душана Силног.
Половином 15. вијека Османлије су га разрушиле и похарале, а од друге половине 16. вијека почиње његово потпуно пропадање.
Манастирски комплекс, који обухвата површину од 6.500 квадратних метара, некада су чинили: велика црква, конаци, библиотека, болница, трпезарија и мала црква Светог Николе.
Припада Рашко-призренској епархији Српске православне цркве.
Под заштитом је Србије као споменик културе од изузетног значаја.
Добротворна вече у Брчком организована је ради прикупљања новца за помоћ у обнови манастира, а организатор је било Удружење навијача "Црвене звезде" у том граду.