Радивојац: Лијек за кризу подстицање потрошње и очување радних мјеста
Подстицање потрошње и одржавање у животу малих и средњих предузећа како не би дошло до масовног отпуштања радника, кључно је за опоравак домаће привреде која, каже Радивојац, мора ухватити корак са земљама које су нам стратешки, економски партнери и не смије пропустити тренутак у којем ће почети и њихов опоравак.
Радивојац каже да су мјере Владе Републике Српске из домена фискалних инструмената, попут исплате минималне плате и покривања пореза и доприноса привредницима којима је у вријеме кризе онемогућен рад, једино што је сада могуће, имајући у виду да су нам за коришећње монетарних инструмената везане руке.
- Ми имамо Централну банку БиХ заковану у прошлости и на тај дио монетарне политике не можемо рачунати, за разлику од, рецимо, Србије и Хрватске. Зато се сликовито може рећи да ће се они са овом кризом борити са двије руке, а ми са једном. Неке земље Европске уније вјероватно ће штампати новац и утицати на висину каматне стопе, а ми у БиХ, што својом, што туђом вољом свега тога смо се одрекли и можемо само да чекамо и видимо шта ће урадити они "са обје руке", па да се ми са овом једном прикачимо њима. То је једино што је реално - каже Радивојац.
Реалним сматра и задуживање у оваквој ситуацији, након што је ММФ већ понудио помоћ вриједну стотине милиона марака.
- И запад ће се задуживати у овој ситуацији и штампати новац да би задржали низак ниво каматних стопа и тако ће очувати ликвидност са којом и они сад имају проблема. Средства ће обезбиједити велики кредитори попут ММФ-а и Свјетске банке, а ми се, овако мали, не можемо појављивати на неком великом финансијском тржишту, јер ће се тамо гурати много већи од нас. Зато треба искористити сва средства која ће нам бути доступна и размислити о ономе што већ имамо, а то је суперликвидан банкарски сектор, иако банке још не иступају и важу ситуацију, чекајући да виде колико ће све ово трајати - каже Радивојац.
Напомиње да је ова криза специфична и да је не треба поредити са оном из 2008.године, па се, самим тим, мора другачије "лијечити".
- Криза из 2008. била је искључиво посљедица економских дјеловања, нарочито у том англосаксонском дијелу свијета, која се прелила и на остале земље. У овој кризи, застој у производњи и потрошњи настао је због другачијих фактора, може се рећи и вишом силом. Није стала потрошња зато што нема потребе за робом, већ зато што је људима онемогућено кретање и окупљање, па самим тим и производња и потрошња. Подстицање потрошње и одржавање малих и средњих предузећа у животу нама гарантује да бисмо од августа или септембра могли да рачунамо на функционалан привредни систем, јер је већина наших малих и средњих предузећа извозно оријентисана. У том контексту морамо држати корак са окружењем, прије свега са Србијом, Хрватском и Словенијом, али и Италијом, Аустријом и Нјемачком, јер смо за те земље везани привредном, пупчаном врпцом и са њима остварујемо више од 70 одсто спољнотрговинске рамјене. У тренутку кад се покрене њихов привредни замајац, мораћемо се и ми покренути. Раније никако не можемо, а не би ваљало ни да закасним - каже Радивојац.
Вјерује да би посљедице кризе могле бити саниране до краја наредне године и сматра охрабрујућим што су земље попут Њемачке и Аустрије најавиле да ће у опоравак привреде убризгати много новца.
- Самим тим, поново ће доћи и до тражње за робом и услугама коју смо имали и прије пандемије. Не треба заборавити да земље ЕУ неће тек тако дозволити да им конкуренција из латинске Америке и са далеког истока, прије свега Кине, запосједне тржишта и надомјести већину робе и услуга које сад карактеришу ЕУ, колико год да се свијет у овој кризи показао као глобално село - каже Радивојац.
Такође тврди да је криза показала да свако води рачуна само о себи и да је за нас најбоље рјешење заокруживање домаће приче и привреде.
- У првим данима то је било готово шокантно, нарочито у смислу изостанка реакција ЕУ кад је у питању ситуација у Италији. Ако нам то није било довољно за наук, онда ћемо свједочити некој другој кризи све док не схватимо да је наша најважнија тековина функционисање система који је самоодржив. Креирати такав систем, уз функционалне подсистеме, најбоље је рјешење. У сваком случају, свијет ће се након свега овога значајно промијенити - каже Радивојац.