latinica  ћирилица
12/05/2011 |  09:38 | Аутор: РТС

И МУШКАРЦИ ПРОЛАЗЕ КРОЗ КЛИМАКС

Посљедице пада нивоа хормона осјећа и јачи пол након четрдесете године. Симптоми попут умора, мрзовоље, несанице, незаинтересованости за секс и гојења, најчешће се приписују другим поремећајима, па мушкарци одбијају да се лијече, чак и да разговарају о андропаузи, како се назива мушки климакс.
Жене у менопаузу најчешће улазе између 48. и 52. године. Већина њих менопаузу пролази са благим тегобама, док за 25 одсто жена овај период представља веома буран и непријатан дио живота. Уласком у зреле године и код мушкараца долази до значајних физиолошких промјена, тако да и они пролазе климакс сличан женама, који се у медицини зове андропауза. Знаци андропаузе могу да се јаве послије 40. године. Разлог је пад нивоа одређених хормона који се, у односу на жене код којих је овај процес брз, смањују лагано и то траје годинама. Међутим, стручњаци кажу да су први симптоми климакса код мушкараца слични онима које у менопаузи имају жене. „Мушкарци препознају то да су уморнији, имају мање тостестерона, значи мање су склони акцији, мрзовољни, безвољни, није им баш ни до чега, несаница, мања заинтересованост за секс и коначно промјена конфигурације тијела, мање мишићне масе, више - масне", објаснила је докторка Светлана Спремовић Рађеновић, ендокринолог и гинеколог - акушер. Код мушкараца у андропаузи могу се појавити и психичке промјене попут заборавности, депресије, расијаности и лошег сна. Међутим, многи припадници јачег пола негирају постојање „мушког климакса". „Мушки климакс се у нашој култури не признаје. Ми припадамо једном мушком свијету са мушким схватањима вриједности. Кад чујемо наше вицеве мислимо да смо вјечно млади и вјечно способни", нагласио је неуропсихијатар доктор Зоран Ђурић. Ђурић је додао да се у пракси показало да се у Србији људи крију иза разних тјелесних поремећаја, болести и да су спремни да се лијече од срца, плућа, бубрега, али не и од нечега што задире у њихову митску полну способност. У лијечењу симптома андропаузе најчешће се препоручује хормонска терапија коју одређује стручни љекарски тим. Препоручује се и здрав начин живота, прије свега начин исхране, свакодневне физичке актовности и смањење пушења и коришћења алкохола.