25/05/2011 | 12:16 | Аутор: РТРС
ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У БРАДИНИ
у Брадини се обиљежава деветнаест година од уништења и спаљивања тог и околних села, када је најбруталније убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена.
У обновљеној цркви Вазнесења Господњег, служена је Света архијерејска литургија, одржан парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје жртвама.
За три дана у Брадини је убијено 54-оро Срба, а у логорима је животе изгубило још њих 22-оје, док се за пет лица још трага.
Највише Срба страдало је из породица: Куљанин, Вујичић, Мркајић, Жужа, Куреш, Глигоревић, Копривица, Драганић и Живак.
Руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске Сташа Кошарац изјавио је да је злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ.
Кошарац је оцијенио да злочин над Србима у Брадини потврђује да је извршена муслиманска агресија на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена.
''Брадина је један од тих примјера. Нажалост, правда је спора, али посљедњи крупни политички догађаји у БиХ и Српској ипак дају наду породицама жртава да ће заслужена казна стићи све оне који су починили стравичне злочине над Србима, не само у Херцеговини, него и у цијелој БиХ'' - закључио је Кошарац.
''МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за која постоји основана сумња да су између 25. и 26. маја 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина'', потврдио је координатор Тима МУП-а за истраживање и документовање кривичних дјела ратног злочина Симо Тушевљак.
Према његовим ријечима, након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и провели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.
''Тог дана, 25. маја 1992. године, у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће'', прецизирао је Тушевљак.
Он је додао да је преостало српско становништво протјерано са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени.
Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1 200 становника.