Губитак у авиосаобраћају 84 милијарди долара, опоравак од 2023. године

На аеродрому "Никола Тесла" тренутно саобраћа 19 авиокомпанија, док је прошле године у исто вријеме било 27 авиопревозника, речено је Тањугу на београдском аеродрому.

Како кажу, број авиокомпанија које лете са "Тесле" се стално мијења у зависности од тога како се мењају мјере по државама.

Уредник ваздухопловног портала "Tango six " Петар Војиновић каже за Тањуг да авиосаобраћај због трећег пика епидемије вируса корона наставља да трпи.

Наводи да Међународно удружење авиопревозника (International Air Transport Association - IATA ) предвиђа губитак од 84,3 милијарде долара на глобалном нивоу у 2020. години, што представља пад потражње за авиосаобраћајем од 66 одсто.

Европски губици у авиосаобраћају су, додаје, упоредиви са глобалним и дође да је између 50 и 60 одсто пад саобраћаја, посматрано кроз број остварених летова.

- Сви смо мислили да ће успорење и драматичан пад потражње да траје само три мејсеца од марта, када смо сазнали за Ковид - 19, али то се нажалост наставило. Сада имамо једну смртоносну комбинацију за авиоиндустрију, а то је најдрастичнији удар вируса, уз зимску сезону, која је иначе најлошија авиокомпанијама - рекао је Војиновић.

То ће, додаје, оставити доста посљедица по европски авиосаобраћај.

Прва половина године је била релативно задовољвајућа у односу на оно што је било очекивано, каже Војиновић.

Он додаје да је зимска сезона, иначе, спорија и да капацитети који су коришћени за попуњавање љетне сезоне, током које се зарађује већина профита, зими више коштају.

- Око 80 милијарди долара је пројектовано да ће (ове године) глобално изгубити авиосаобраћај, односно авиокомпаније и аеродроми, не рачунајући и дио фиксних трошкова - рекао је он.

Навео је да су субвенције држава националним авиокомпанијама и кроз разне пакете помоћи приватним авиокомпанијама једно од рјешења које је већ у првом таласу епидемије реализовано.

Војиновић је додао да ништа од тога није било пројектовано касније, од септембра, ни што се тиче ефеката нити пакета помоћи.

Када је ријеч о региону, Војиновић је навео да ће Кроација ерлајнс добити око 60 милиона евра помоћи на разне начине, што је већ и легализовано кроз Европску комисију.

- За Ер Србију је најављено да то може отприлике ићи и до 100 милиона евра, можда и више, али први пут уз оптимизацију пословања која до сада није тражена од националне авиокомпаније - навео је Војиновић.

Говорећи о примјени мјера заштите од Ковида - 19, Војиновић је рекао да је авион једно од мјеста гдје постоји најмања могућност заражавања јер је, уз све стандардне мјере, систем вентилације у авиону, и прије него што се појавио вирус корона, такав да обезбјеђује минималну могућност ширења вируса.

- Имали смо пројекције да ће због мјера о поштовању веће физичке дистанце аеродроми теже пословати због веће гужве, али то се није догодило јер је потражња драстично пала - рекао је он и додао да је безбједност додатно појачана, јер грађани не иду на аеродром, односно не путују уколико нису тестирани.

Када је ријеч о предвиђању посљедица Ковида - 19 у авиосаобраћају, стручњаци, аеродроми, произвођачи авиона и други предвиђају да се ниво из 2019. неће вратити прије 2023. или 2024. године, каже Војиновић.

Очекује се, наводи, да се брзи раст, до 50 одсто, може очекивати прије тога само у одређеним дијеловима године и то једино уз претпоставку да се на неки магичан начин ријеши питање Ковида - 19 и пандемије, што није реално.

- Ако говоримо о љетној сезони, могло би уз идеалне претпоставке да дође до раста од неких 40 одсто саобраћаја из 2019. године - рекао је Војиновић напоменувши да, ипак, то не зависи само од успоравања вируса већ и од тога да ли ће грађани због економске рецесије бити у могућности да путују као раније.

Један дио путника ће свакако моћи да путује као и прије, али онај други дио, пословни путници и друге категорије становништва, неће моћи због рецесије која ће трајати неколико година.

- Зато не можемо очекивати вртоглаве цифре раста које су биле 2019. године - додаје саговорник Тањуга.