Лувр: Пад броја посјетилаца већи од 70 одсто
Највећи музеј свијета, затворен шест мјесеци, дочекао је 2,7 милиона посјетилаца 2020. године, или 72 одсто од 9,6 милиона колико их је било 2019. године. Највише посјетлаца, 10,2 милиона, имао је 2018.
Тај музеј је остао без страних туриста - Американаца, Кинеза, Јапанаца, Бразилаца, који обично представљају 75 укупне посете, те су Французи 2020. чинили 84 одсто укупног броја посјетилаца.
Губитак прихода Лувра износио је више од 90 милиона евра, док је државна помоћ била 46 милиона.
Одсуство страних туриста осјетило се и у Версајској палати код Париза, једној од најпосјећенијих локација у Француској: тамо је 2020. било два милиона посјетилаца, а 2019. 8,2 милиона, што је пад од око 75 одсто.
И јавна установа која обухвата Музеј Орсеј и Музеј Оранжери забиљежила је пад од 77 одсто у поређењу са 2019. годином, рекордном за та два музеја.
Центар Помпиду имао је 72 одсто мање посјетилаца, као и Војни музеј. Нешто више од милион посјетилаца било је у десетак музеја града Париза што је пад од 54 одсто.
Снажна диверсификација дигиталне понуде музеја је обиљежила 2020. и веома је добро функционисала од Лувра до Версаја у првој половини године, али је то примјетно изблиједило у другој половини 2020. због множења музејских понуда на Интернету и замора јавности виртуелним.
Ипак на сајту louvre.fr је био 21 милион виртуелних посjетилаца.
Париски музеји вапе за наставком рада, распети између разумијевања за пандемију и огорчења јер због ње неке изложбе нису ни могли да поставе, а за свега неколико недјеља по виртеуелном отварању у заборав падају њихове друге, лак и свјетски водеће: "Тијело и душа од Донатела до Микеландјела" у Лувру, "Matisse, comme un roman" у Центру Помпиду или "les Olmeques" у Музеју на Кеју Бранли.