У Београду отворена обновљена Галерија Петра Добровића
Министар културе и информисања Србије Маја Гојковић, која је отворила у Улици краља Петра, нагласила је важност добијања репрезентативног галеријског простора за Београд и Србију, у којем ће ремек-дјела чувеног српског сликара бити доступна не само домаћим љубитељима умјетности, већ и многобројним гостима из иностранства.
Гојковићева је подсјетила да је Добровић инспирацију налазио у Паризу, заједно са многим српским сликарима, попут Петра Лубарде, Стојана Аралице, Саве Шумановића..., саопштено је из Министарства културе и информисања Србије.
Она је истакла да су и данашња изложба "Колористичке визије", која кроз 30 дјела приказује богати опус Добровића, као и ново рухо легата, само дјелић дуга који држава и друштво имају према овом великом сликару.
- Сликарски опус Петра Добровића заузима само срце српског модерног сликарства 20. века. Наша обавеза је данас да сећање на овог великана и његов рад приближимо новим генерацијама, којима његово дело треба да буде подстрек за велике уметничке домете - изјавила је Гојковићева.
Она је додала да данашња изложба представља и освјетљава важан аспект Добровићевог стваралаштва који је значајан за српску, али и европску историју умјетности, те да његова дјела "доносе светлост и оптимизам где год да их је насликао".
- Његове слике пуне живописних боја, верно нам преносе пределе, локално становништво и свакодневни живот - рекла је Гојковић.
Свједочанство о значају његовог моћног стваралачког опуса, управо је колекција са 1.407 дјела, од чега је 360 уља на платну, 14 акварела, 19 пастела, 29 темпера и 955 цртежа, на којима су заступљене сталне Добровићеве теме - пејзажи, портрети, актови и мртве природе.
Петар Добровић био је познати српски сликар и политичар рођен 1890. године у граду Печују, данашњој Мађарској.
Један је од водећих представника модернизма југословенске умјетности између два свјетска рата.
Као представник српског колоризма, био је познат по портретима и пејзажима. У раним годинама био је импресиониста и кубиста. Писао је и ликовну критику.
Био је предсједник мале, краткотрајне српско-мађарске Барањско-Бајске Републике која је проглашена 14. августа 1921.
Убројен је међу 100 најзнаменитијих Срба.
Двадесетих и тридесетих година 20. вијека Добровић живи и ради на релацији Београд-Париз, а једно вријеме боравио је у Холандији и Италији.
На Азурној обали слика са својим пријатељем Миланом Коњовићем. Године 1934. био је један од оснивача часописа "Данас".
Године 1940. повлачи се на Хвар, гдје слика пејзаже, а 1941. са породицом се враћа у Србију и склања се у Гроцку, код Београда.
Галерија легат Петра Добровића почела је да ради 1974. године, заслугом супруге Олге и сина Ђорђа, као и Града Београда, као оснивача, и то у згради у којој је умјетник живео и изненада преминуо у лифту, од срчаног удара, враћајући се, током једне рације окупатора, 27. јануара 1942. године, на Савиндан, из свог атељеа на Коларчевом универзитету за вријеме њемачке окупације Београда у Другом свјетском рату.
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.