ПОЧИЊЕ ОБИЉЕЖАВАЊЕ ПРОГОНА СРБА ИЗ РСК

Манифестације организује Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Владе Републике Српске, а додатне садржаје Документационо-информациони центар "Веритас". Програм обиљежавања почиње у 20.30 часова паљењем свијећа за страдале Србе испред бањалучког Саборног храма Христа Спаситеља, а од 20.45 часова слиједи обраћање званичника и духовно-умјетнички програм. У храму Свете Тројице у Бањалуци сутра у 11.00 часова биће служен парастос погинулим цивилима и војницима, а у 11.40 часова биће обављено полагање цвијећа на гробљу "Свети Пантелија". У петак, 5. августа, у 10.00 часова у просторијама Академије наука и умјетности РС биће одржан округли сто о теми "Злочин и казна поводом ратова на простору бивше СФРЈ". У суботу, 6. августа, у 10.00 часова у цркви у Новом Граду биће служен парастос за страдале, те запаљене свијеће и положено цвијеће на мосту, а у 12.15 часова у Сводни ће бити служен парастос којем ће предходити полагање вијенаца. Парастос ће бити служен и на Јањилама код Петровца 7. августа када ће откривен метални крст као сјећање на Србе који су у егзодусу из Републике Српске Крајине страдали на Петровачкој цести. Његова светост патријарх српски Иринеј служиће сутра у београдској цркви Светог Марка парастос за жртве хрватске војне операције "Олуја", проведене у августу 1995. године против српског становништва у Хрватској. Парастосу ће присуствовати предсједник Србије Борис Тадић, потпредсједник Владе задужен за проблеме избјеглица Јова Кркобабић и други државни званичници. Представници Владе Србије, избјегличких удружења и удружења несталих и убијених Срба у Хрватској потом ће положити цвијеће на спомен-плочу недалеко од храма у ташмајданском парку и одати пошту свим жртвама ратова од 1991. до 2000. године. Представници више од 100 избјегличких и завичајних удружења Срба из Хрватске најавили су да ће у Амбасади Хрватске предати отворена писма за предсједницу Владе Хрватске Јадранку Косор и потпредсједника Владе из редова српске заједнице Слободана Узелца. Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић подсјетио је да су за злочине у "Олуји" и послије те акције пред Хашким трибуналмом осуђени хрватски генерали Анте Готовина на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора и додао да се, према садашњим информацијама, хашко тужилаштво неће жалити на пресуду. Велимировић је рекао да је акцији "Олуја" претходила "сплитска декларација" коју су потписали Фрањо Туђман, Крешимир Зубак, Алија Изетбеговић и Харис Силајџић, а којом је требало легализовати ранији улазах Хрватске војске на подручје БиХ, као друге државе, а која је раније заузела подручја Гламоча и Грахова. Према његовим ријечима, Министарство унутрашњих послова РС за злочине почињене над Србима прије, током и након "Олује" поднијело је обрађене и документоване извјештаје Тужилаштву БиХ које још није реаговало. Акција "Олуја" почела у јутарњим часовима 4. августа 1995. године гранатирањем насељених подручја сјеверне Даламције, Кордуна, Лике и Баније. Потом су хрватске снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са ХВО и Армијом БиХ, извршиле агресију на та подручија која су била под заштитом УН. За свега неколико дана са вјековних српских огњишта протјерано је око 220.000 становника, убијено су 1 934 лица, од којих 1 196 цивила и причињена је огромна материјална штета.