Ћирилица - Латиница
29/08/2011 | 16:08 | Извор: СРНА

СПОМЕН-ХРАМ НА ШАРГОВЦУ: СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ПОКОЉА

Начин на који је масовно страдало српског становништво Доњег Дракулића, код Бањалуке, 1942. године јасно говори да је то био планирани злочин и да има класично обиљежје геноцида, рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске (РС) Петар Ђокић.
АУДИО: Спомен-храм на Шарговцу: Сјећање на жртве усташког покољатрајање: 0:52
 - Фото: СРНА
Фото: СРНА
Ђокић, који је данас посјетио Спомен-храм Светог великомученика Георгија у Доњем Дракулићу, посвећен невиним српским жртвама усташког покоља који се десио 7. фебруара 1942. године, рекао је да су све радње које су претходиле том злочину биле добро испланиране, да је читав план реализован и на крају завршен масовном егзекуцијом становништва. "Овај свети храм својеврсно је мјесто које симболизује тежак злочин и масовно страдање српског становништва на подручју Дракулића 1942. године када је мученички страдало око 2 300 цивила, укључујући и око 500 дјеце", рекао је Ђокић новинарима у Бањалуци. Он је додао да је данас са представницима Српске православне цркве, задуженим за управљање овим подручјем, разговарано и о наставку активности на изградњи новог храма на подручју насеља Шарговац у Бањалуци. Храм у Дракулићу данас су посјетили и предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић и градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић како би још једном подсјетили на злочин који се десио над српским становништвом овог краја. Давидовић је рекао да су ово практично храмови-споменици посвећени страдалима са овог подручја. "Надам се да ћемо са бањалучком Туристичком организацијом успјети да туристе који дођу у Бањалуку доведемо на ово мјесто како бисмо им испричали шта се дешавало у историји овог града", истакао је Давидовић. Усташе хрватског поглавника Анте Павелића убиле су 7. фебруара 1942. године у бањалучким селима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац више од 2 300 Срба, укључујући и 551 дијете. Они су побијени у овом крвавом пиру који је трајао од 4.00 до 14.00 часова, без иједног метка, сјекирама, ножевима, крамповима и оруђем званим "србомлат". Побијени су сви Срби који су се затекли у селу, осим Ленке Курузовић, која је са својих петоро дјеце успјела да умакне усташком ножу. Покољ је организовао усташки командант за такозану Хрватску Крајину Виктор Гутић, а предводио га је жупник бањалучког самостана Петрићевац фра Мирослав Мајсторовић Филиповић који је након тог злочина постао командант Јасеновачких логора и прозван "фра дијаволо". У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске наводи се да је злочин у овим бањалучким селима био највећи покољ учињен у само једном дану. Злочин су починиле усташе из такозваног Тјелесног здруга уз помоћ бањалучких усташа. Да су усташке власти припремале подмукли покољ Срба говори и чињеница да су неколико дана раније извршиле попис сељана, уз образложење да ће сви који се затекну код куће у недјељу, тог 7. фебруара 1942. године, добити помоћ у храни.