СМОЛУЋА- ПАРАСТОС ЗА 149 СТРАДАЛИХ

- Прогнали су вас са ваших огњишта, а данас желе да вам ускрате оно на шта имате право - на повратак или бар на обнову ваше имовине. У Смолући ниједна кућа није остала цијела, све је сравњено са земљом - рекао је владика у обраћању код Споменика погинулим борцима и цивилним жртвама рата Тиње, Смолуће и Потпећа, подигнутом у знак сјећања на дан ослобађања тамошњих мјештана из тромјесечне опсаде 29. августа 1992. године. Предсједник БОРС-а Дражен Перендија истакао је да се људима који су прошли кроз пакао тромјесечног окружења мора помоћи да остану и опстану како у у Бијељини, тако и у другим срединама гдје су се нашли. Миле Петровић, бивши гардиста јединице "Пантери" која је учествовала у операцији извлачења 7.500 опкољених мјештана смолућког краја, рекао је да су за опсаду Смолуће чули тек неколико дана прије акције и да су у садејству с осталим јединицама Војске РС и под командом покојног гардисте Бранка Пантелића Пантера изненадили непријатеља и ушли у Смолућу. Петровић који је секретар Борачке организације Бијељина, каже да су у Смолући затекли катастрофалну ситуацију, јер су мјештани били гладни и исцрпљени, те да додаје, да је акција каснила још који дан вјераоватно би било касно. Милорад Илић из Потпећа, учесник голготе у Смолући, рекао је да је први напад непријатеља у јуну 1992. протјерао Потпећане у Смолућу, гдје су без воде, струје, телефона, лијекова и хране преживљавали три мјесеца. У акцији на Смолућу, осим Гарде "Пантери" која је у пробоју изгубила четири борца, учествовали су и припадници војске и полиције из Угљевика, Лопара и Добоја.