latinica  ћирилица
24/09/2011 |  15:50 | Аутор: РТРС

ПОМЕН ЗА 57 ПОГИНУЛИХ СРБА У ПОДРАВАЊУ

У мјесту Подравање у општини Сребреница данас је обиљежено 19 година од страдања 32 српска цивила и војника из овог села које су муслиманске снаге убиле на данашњи дан 1992. године.
 - Фото: СРНА
Фото: СРНА
Код новоизграђене цркве Огњене Марије у Подравању, у присуству неколико стотина грађана, служен је парастос за свих 57 мјештана овог села погинулих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе 24. септембра 1992. године синхронизованом акцијом опколиле су ово удаљено планинско српско село, пресјекле једину путну комуникацију према Милићима и кренуле у артиљеријско-пјешадијски напад у које су погинула 32 српска цивила и војника, међу којима и седам жена. Након борбе "прса у прса" у вечерњим часовима група мјештана је успјела да се извуче из окружења. Неки су се сакрили у оближње шумарке и бујад и након вишедневног скривања су се извукли из обруча. Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни објекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно је опљачкана сва српска имовина. Секретар сребреничке Борачке организације Милош Миловановић изјавио је Срни да је жалосно да за злочин над Србима у Подравању, као и за бројне друге почињене над српским цивилима у и око Сребренице, нико од Бошњака није одговарао, док су за страдање бошњачких војника Срби кажњени са више од 1 000 година затвора, што показује да међународни и домаћи судови и тужилаштва раде пристрасно оптужујући само Србе. "Ми се са тим нећемо никада помирити и истрајно ћемо наставити рад да докажемо да су овдје почињени масовни злочини над Србима и да за то одговорни морају бити санкционисани, јер без пуне истине и задовољења законске правде не може доћи до помирења", истакао је Миловановић. Мјештанка Драгиња Томић, која је тог дана остала без мужа Михајла, свједочи да су у нападу учествовале комшије муслимани, који су радили у шумарству и руднику боксита и познавали мјештане, у чије су домове често свраћали, па су тог дана поименично дозивали мјештане да изађу да их кољу. Она додаје да су јој мужа спалили и да је нађено свега неколико костију, које су сахранили. "Способни мушкарци су пружали отпор иако је село већ горело, а цивили су бјежали у збјег и крили се у шумарке и шипражје. Неке жене су носиле муницију мушкарцима и извлачиле смо рањене, указивале им прву помоћ, али их нисмо могли евакуисати јер је једина путна комуникација према Милићима била пресјечена", каже Томићева. Гини Јовановић тог дана убијен је отац Војин и стриц Светозар. "Отац је био цивил, имао је 69 година и убијен је на кућном прагу. Подлегао је мучењу. Стрица смо касније пронашли исјеченог у комаде. Живе су их мучили и за то још нико није одговарао", истиче она и наглашава да нема повјерења у судство БиХ, јер за бројне злочине над сребреничким Србима још нико није одговарао. Она каже да Тужилаштво и Суд БиХ намјерно не процесуирају починиоце злочина над Србима, чекајући да нестане и свједока тих стравичних злочина и да због недостатка свједока злочинци остану некажњени. Цвијетин Шарац каже да се захваљујући добром познавању терена са још тројицом комшија успио шумама извући из окружења и четврти дан доћи у Милиће. "Гледали смо како одсијецају главе рањенима. Погинуо ми је син Митар тога дана у борби 'прса у прса'. Након 38 дана вратили смо се да тражимо мртве. Лешеви су се распадали, а 25 лешева било је без глава. Сахранио сам сина у Милићима и још нечију лобању поред њега", каже Шарац. Ни након 19 година нису пронађени посмртни остаци Миломира Петровића и Милоша Маринковића, као ни већина одсјечених лобања. Од 120 запаљених кућа у Подравању на данашњи дан прије 19 година њих 80 још није обновљено, село још нема воду. Неколико старачких домаћинстава која су била принуђена да се врате на своја имања још живе у шупама и подрумима порушених кућа, јер их заобилазе они који одлучују о додјели донација за обнову кућа у сребреничкој општини, гдје је обновљено више стотина бошњачких кућа у које се њихови власници никада не намјеравају вратити.