latinica  ћирилица
15/03/2024 |  16:01 ⇒ 16:14 | Аутор: vecernjenovosti

ЕУ убрзано отвара руднике литијума на својој територији

Критичне минералне сировине Европска унија сматра кључним за економску и националну безбједност. Европски лидери страхују да би тежња ка декарбонизацији, односно смањењу емисије гасова, могла ЕУ да изложи новој зависности од Кине, када је ријеч о снабдијевању тим материјалима, а која би могла да буде гора од оне коју је искусила по питању руских енергената, пишу Вечерње новости.
Рудник литијума (Фото: ЕPA/LUIS GANDARILLAS) -
Рудник литијума (Фото: ЕPA/LUIS GANDARILLAS)

Од пандемије вируса корона, а потом и рата у Украјини, ЕУ је на тежи начин научила лекције о ризику ослањања на стратешке сировине и ланце снабдијевања из других земаља. У тежњи да смањи зависност од увозних метала и минерала неопходних за зелену и дигиталну транзицију, у децембру 2023. је усвојила Закон о критичним сировинама.

Циљ је да се осигура да ЕУ буде производна база за електрична возила, вјетротурбине и сличне зелене производе и да се смањи ослањање на Кину и друге земље у погледу снабдијевања кључним минералима који су неопходни за зелену енергетску транзицију.

У критичне сировине спадају ријетки метали и минерали који су неопходни за различите савремене зелене технологије. ЕУ је идентификовала листу од 34 критичне сировине које су важне за њену економију, а за које постоји ризик од поремећаја у снабдијевању, од којих је 17 означено као "стратешко" због њиховог значаја и глобалне неравнотеже у потражњи и понуди.

Међу њима су алуминијум, бакар и никл, заједно са литијумом, кључним материјалом за производњу батерија за електричне аутомобиле, соларне електране и готово све преносне уређаје које свакодневно користимо.

Литијум представља једну од најтраженијих сировина на свијету са перспективом да тај статус задржи и у наредним деценијама. Европска комисија процјењује да ће овај метал бити 11 пута траженији до 2030. године, а 57 пута до 2050.

О његовом значају свједочи и изјава шефице ЕК Урсуле фон дер Лајен, која је говорећи о стању у Унији, крајем 2022, истакла да ће литијум ускоро бити још важнији од нафте и гаса.

ЕУ је један од највећих свјетских потрошача те сировине, али га до сада није производила, већ се углавном ослањала на увоз, највише из Кине.

Законом о критичним сировинама јасно је дефинисан циљ да се до 2030. године све веће потребе за тим материјалима обезбиједе производњом у европским рудницима и то минимално 10 одсто. Тим актом је предвиђено и њихово обавезно обезбјеђивање кроз рециклажу, минимум 25 процената, као и прерађивањем стратешких сировина неопходних за зелене индустрије ЕУ, 40 одсто.

Прописано је и да се сировине за литијумске батерије производе локално. Све земље чланице су обавезане да спроведу сопствена геолошка истраживања и мапирања потенцијалних нових налазишта, са релевантним националним програмом који треба да се усвоји у року од годину дана.

Пројекти за ископавање литијума до сада постоје у Шпанији, Финској, Француској, Аустрији, Њемачкој, Чешкој, БиХ, Србији, Ирској, Великој Британији, наводе Вечерње новости.

Највећи потенцијал за ископавање овог минерала је у лежиштима тврдих стијена на граници између Њемачке и Чешке, у области Зинвалд, као и у долини горњег тока ријеке Рајне, гдје се литијум налази у сланој води.

Крајем новембра прошле године компанија "Вулкан енерџи" званично је отворила фабрику за производњу литијума, у граду Ландау, у Њемачкој. Тада су из компаније саопштили да се у горњем току ријеке Рајне налази највећи европски ресурс литијума.

План ЕУ за раст Западног Балкана, вриједан шест милијарди евра, који би требало да убрза процес прикључења западнобалканских земаља Унији, предлаже седам приоритетних активности, међу којима је и "интеграција у индустријске ланце снабдијевања".

Како је објашњено у документу Европске комисије од 8. новембра 2023, ова тачка, између осталог, предвиђа подршку компанијама Западног Балкана да се придруже ЕУ Алијанси за сировине и Алијанси за батерије.

Иначе, Европска алијанса за сировине снажно подржава пројекте истраживања и експлоатације литијума на територији Европе у циљу подизања европске конкурентности и смањивања зависности од сировина изван Старог континента.

Јадар је једно од најперспективнијих и најбоље истражених лежишта литијума у Европи, а планиран је као подземни рудник, уз примјену најсавременијих технолошких рјешења и мјера заштите животне средине.

"Рио Тинто", друга највећа свјетска рударска група, опредијелила 2,4 милијарде долара за пројекат "Јадар" и планирала је производњу 58.000 тона литијум-карбоната годишње.

Недавно је виши геолог у Њемачкој агенцији за минералне ресурсе Михаел Шмит, за један београдски медиј, оцијенио да би овај пројекат и производи који се тамо генеришу могли бити од суштинског значаја за европску шему снабдевања у погледу независности од Кине.

"Јадар" би, како додаје, могао да подстакне развој индустрије за прераду у ширем подручју око налазишта.

Због кључне улоге коју литијум има у развоју и примјени бројних иновативних технологија, за Европу је изузетно важно да почне да користи своја налазишта литијума и успостави еколошки најприхватљивију и најекономичнију производњу литијум-јонских батерија на својој територији.

Овај метал посједује својства која га чине идеалним за употребу и у медицинској опреми, као што су слушна помагала, пејсмејкери, хируршки инструменти.

Савремено рударство, посебно у посљедњој деценији доживјело је велики напредак, развијајући се на принципима одрживости и одговорног односа према заштити животне средине.

Све друго је неприхватљиво, јер и грађани и индустрија захтевају одрживо рударење, наводи се у тексту.

Да би се то осигурало, постављају се регулаторни оквири, као и све виши рударски стандарди који, уз развој нових технологија, омогућавају да модерни рударски пројекти имају минималан утицај на животну средину, док истовремено доносе максималне користи заједници у којој се развијају.