latinica  ћирилица
19/03/2024 |  19:36 ⇒ 20/03/2024 | 11:51 | Аутор: РТРС

Противуставни покушаји продужења мандата судијама Уставног суда БиХ (ВИДЕО)

Венецијанска комисија, савјетодавно тијело Савјета Европе за уставно право, усвојила је Мишљење о питањима у вези са функционисањем Уставног суда БиХ, на захтјев овог суда.
Венецијанска комисија - Фото: РТРС
Венецијанска комисијаФото: РТРС

Предложила је продужење мандата судија након што напуне 70 година и промјене у начину гласања на пленарној сједници и Великом вијећу Суда.

Правни стручњаци одговарају: Устав БиХ је изричит – судије након првог мандата служиће до навршених 70 година живота и то није могуће мијењати.

Уставни суд БиХ 2.јануара остао је без још једног судије. Златко Кнежевић отишао је у пријевремену пензију. Након Миодрага Симовића и Мате Тадића који су раније пензионисани, у октобру наредне године очекује се и одлазак Сеаде Палаврић која ће напунити 70 година. Тиме ће у Уставном суду од девет остати пет судија. Од Венецијанске комисије тражили су да им помогне како да спријече потпуну парализу свог рада. Приједлог Венецијанске комисије је да се мандат судија продужи након што напуне 70 година живота.

Престрого тумачење клаузуле "судије ће служити до 70. године живота" довело би до чудног закључка гдје би уставотворци преферирали потпуну парализу суштинског уставног органа него привремено продужење мандата легитимно именованих судија. Венецијанска комисија сматра да је допуштање поступајућим судијама да наставе свој мандат старији од 70 година до именовања насљедника не би био у супротности са чл 6.1. ц Устава Босне и Херцеговине - наводе из Венецијанске комисије.

Устав БиХ је изричит- судије Уставног суда након истека првог мандата служиће до навршених 70 година живота, поручује пензионисани судија Уставног суда БиХ Златко Кнежевић који је и члан Бироа Венецијанске комисије. У расправи није могао учествовати јер долази из земље о којој се расправља, па колегама није могао скренути пажњу.

-Члан Устава БиХ изричито каже: судије које ће бити именоване након првог сазива служице до навршених 70 година живота изузев ако поднесе оставку или буду разријешени на основу консензуса осталих судија. Не постоји по уставу могућност да се продужава мандат судија након навршених 70 година - навео је Кнежевић

У потпуности се игнорише оно што пише у Уставу и измишљају нека правила, сматра правник Огњен Тадић. Додаје да идеја да противуставно наставе да раде показује како су преостале судије и њихови ментори спремни да драстично кршећи Устав БиХ наставе његову злоупотребу против Дејтона и БиХ у цјелини.

- Када супротна страна на тако драстичан начин крене да крши Устав БиХ онда је потпуно јасно да радећи све што је радила штити Устав БиХ, Уставни суд, БиХ, Републику Српску од кршитеља Дејтонског мировног споразума. Како другачије пбјаснити да се препоручује прекораћење старосне границе од 70 година везано за рад судија - рекао је Огњен тадић, правник.

Апсурдно је да је о продужењу мандата Уставни суд расправљао прије неколико година. И тада је већином гласова такав приједлог одбијен јер се сматрало да би се тиме кршила уставна норма.

- Венецијанска комисија је рекла да постоји могућност у Европи- постоји таква пракса гдје се то продужава али то се односи тамо гдје је мандат судије Уставног суда везан за трајне мандате 3, 5, 7, 11, 13 година. И у то случају се може продужити мандат - рекао је Кнежевић.

Осим продужења мандата, Венецијанска комисија је предложила и промјене у начину гласања на Пленарној сједници и у Великом вијећу Суда. Препоручује да се правилима Уставног суда пропише да се одлуке доносе већином гласова присутних судија.

Тако за доношење одлука у тренутном сазиву Суда више неће бити нужно пет гласова, већ четири или три.

Бивши судија Уставног суда БиХ Витомир Поповић изјавио је Срни да се тиме жели подржати оно на чему Бошњаци дуго инсистирају, а то је да овај суд доноси одлуке простом већином у односу на број присутних судија које гласају.

- То у БиХ није могуће, јер се до сада овдје често показало да је Уставни суд орган који хоће у потпуности да реконструише унутрашњу уставну структуру и да промијени политички поредак у БиХ, а то Република Српска не смије дозволити - нагласио је Поповић.

Терет доношења одлука је на Албанцу, Њемици и Швајцаркињи које је изабрао Европски суд за људска права, предсједници Суда Валерији Галић те Мирсаду Ћеману и Сеади Палаврић, бившим кадровима СДА. Република Српска не подржава такав Уставни суду али је спремна за реформу која значи замјену страних домаћим судијама.