Четири године од земљотреса који је погодио Загреб, обновљено 3.000 објеката
Штете од потреса, какав Загреб не памти од 1880. године, процијењена је на 11,6 милијарди евра, што је двоструко више од процијењене штете од потреса на Бановини.
Једна је особа у потресу изгубила живот, а након њега остао је велики број оштећених стамбених зграда,породичних кућа, образовних, културних и здравствених установа, укупно око 25.000 објеката.
Тренутно је широм Загреба отворено 425 градилишта која се већим дијелом односе на конструкцијску обнову, 212 стамбених зграда је у процесу тражења извођача радова, док је њих 155 у поступку пројектовања.
Према писању портала загребачке Н1, тек ове године усељене су прве породице у нове куће, а до краја љета требало би да буде довршена 41 кућа, од којих седам кроз модел самообнове.
То је раније саопштио министар грађевинарства Бранко Бачић, иначе, четврти по реду министар грађевинарства за мандата Владе премијера Андреја Пленковића.
Осим министара, мењао се и Закон о обнови.
За пројекте обнове на подручју загребачког и петрињског потреса Влада је исплатила 1,03 милијарде евра из Фонда солидарности.
Међутим, када је ријеч о европским средствима, случај с Геодетским факултетом изазвао је пажњу Уреда европског јавног тужиоца (ЕППО). Сумња се, наиме, да ке посао који је Министарство културе и медија додијелило Геодетском факултету за 3Д снимање оштећених објеката културне баштине преплаћен.
Полиција је средином прошлог мјесеца упала у споменуто Министарство, по налогу ЕППО-а који се сматрају надлежнима за истрагу овог случаја јер се ради о могућој злоупотеби средстава из европских фондова.
С друге стране, Влада на челу с премијером Андрејом Пленковићем тврди да није ријеч о европском новцу те да стога ЕППО не може бити надлежан за истрагу у случају Геодезија.