latinica  ћирилица
30/03/2024 |  10:10 | Аутор: СРНА

Клокић: Шмитово изазивање криза - стандардна тактика тиранина

Министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић рекао је да је жеља Кристијана Шмита да сачува своју уносну позицију и деспотска овлаштења једино логично објашњење за наметање амандмана на Изборни закон БиХ, те нагласио да Устав БиХ повјерава доношење закона демократским институцијама БиХ, а не страним пензионисаним њемачким политичарима.
Златан Клокић - Фото: РТРС
Златан КлокићФото: РТРС

- Стандардна је тактика тиранина да изазове кризу и онда тврди да је управо криза доказ нужности његове тиранске владавине. У својој несмотреној непромишљености Шмит БиХ није донио ништа осим проблема, нити је допринио њеној стабилности и напретку. До напретка који су лидери у БиХ остварили у европским интеграцијама, какав год био, дошло је упркос Шмитовом уплитању, а не због његовог дјеловања - нагласио је Клокић.

Он је навео да није било потребе мијењати закон по цијену изазивања политичке кризе, нити је било потребе да се крши Устав БиХ и заобилази договор домаћих лидера о изборним реформама.

- Нико, а понајмање неизабрани странац попут Шмита - нема законска овлаштења да одлукама доноси законе у БиХ. Устав БиХ повјерава доношење закона демократским институцијама БиХ, а не страним пензионисаним политичарима - навео је Клокић у колумни за Независне новине.

Он је рекао да је пензионисани њемачки политичар Кристијан Шмит знао да ће одлуком којом доноси 114 измјена и допуна Изборног закона БиХ изазвати дубоку политичку кризу у БиХ, подрити договор странака које заједнички врше власт на нивоу БиХ и скренути земљу са пута који води ка чланству у ЕУ.

- Као што је Шмит очекивао и намјеравао, одлука је дубоко подијелила народе у БиХ, гдје су српски и хрватски званичници оштро одбацили ово дрско кршење суверенитета и уставног поретка БиХ, а бошњачки званичници поздравили незакониту одлуку - указао је Клокић.

Према његовим ријечима, није било потребе за амандманима, који су били предмет текућих преговора странака које врше власт у БиХ, а избори на нивоу БиХ и ентитета биће одржани тек 2026. године.

- Штавише, БиХ функционише у оквиру постојећег Изборног закона више од 22 године, током којих посматрачи попут Организације за европску безбједност и сарадњу досљедно констатују да су избори у БиХ конкурентни и добро организовани, док четири узастопна висока представника нису сматрала потребним да намећу амандмане које је Шмит наметнуо - нагласио је Клокић.

Он је напоменуо да Шмит не би имао таква диктаторска овлаштења, да је легитимно именован на позицију високог представника.

- Дејтонски мировни споразум, који је једини извор правних овлаштења високог представника, ни на једном мјесту не даје ни најмањи наговјештај могућности да високи представник одбаци демократски Устав БиХ и октроише законе - указао је Клокић.

Он је навео да ће Шмит сада када је изазвао кризу и омео интеграцију БиХ у ЕУ тврдити да мора да задржи свој наводни статус високог представника, те сходно томе настави да ужива повластице и користи неограничено право да управља БиХ како му се ћефне.

Клокић је поручио да једини исправан потез ЕУ и свих других чланова међународне заједнице којима је стало до БиХ и који подржавају њене европске интеграције јесте то да, умјесто подршке незаконитој и дестабилизујућој одлуци Шмита, подрже домаће лидере у БиХ који су одбацили његове незаконите поступке и тиме сузбију извор серијских криза у БиХ, захтијевајући да Канцеларија високог представника буде одмах затворена.

Кристијан Шмит, који није изабран за високог представника у БиХ јер није добио сагласност Савјета безбједности УН како је предвиђено Дејтонским споразумом због чега га Република Српска не признаје за високог представника, донио је одлуку да наметне измјене Изборног закона БиХ с циљем "подршке најављеном процесу приступања БиХ ЕУ".